Nedavno sam se, vozeći se ponovo autobusom, osetila poprilično nebezbedno. Radni dan je, kasni večernji časovi, poslednji dnevni autobus. Ulazim, sedam i…safari počinje.
Prvo me je privukla priča telefonom. Vozač u ranim 30-im je neprestano telefonirao. U trenutku kada je završio razgovor, ponovo je buljio u telefon, verovatno u imenik i okretao nove brojeve telefona. I tada sam se setila! Jednom sam išla baš tom 25-icom celu trasu- od Karaburme do Kumodraža, i da, to je taj! To je taj isti vozač koji celu trasu, nooon stop razgovara telefonom i piše poruke. To je taj isti koji nije video da nisu svi putnici izašli, to je taj što je “čukao poruke” iako mu je bilo zeleno svetlo koje on nije primetio, to je taj što uvek ima šta da priča i baš dok vozi. Da, poželela sam da sama držim volan u rukama i sopstvenim očima gledam na put, da prevezem to malo studentarije koji se vraćaju ranije iz grada, i ono malo zalutalih gospođa koje nisu ranije krenule sa kafe od drugarice. I onda se desilo čudo! Vozač više nije imao sa kim da priča. Pomislih: “Dar sa neba!”, ali avaj…sms je tu! Čovek ladno poče da kuca duge poruke i pritom ni ne gleda na put. Verovatno je umislio da je Miško i da može i zatvorenih očiju. Pomislih, možda i mi, ceo autobus, treba da počne da viče “Veeerujemo, verujemo”, pa reko’ da dignem bunu i razbudim ono malo mojih saputnika, ali u tom trenutku je došla nova zanimacija- kolega vozač ulazi na novoj stanici. Miško je konačno dobio sagovornika!
Svima nam je laknulo, tada je bar gledao na put ponekad.

Uvek sam se divila vozačima autobusa. Oni treba da budu uvek pažljivi, pouzdani i strpljivi. Pogotovo ovi iz GSP-a, pogotovo na vrućini, i pogotovo u špicu. Kada god bih birala da li da idem sama kolima na more ili da idem autobusom, uvek bih izabrala autobus, jer kakav god da je vozač, zna put, iskusan je i u 95% slučajeva jako pouzdan i vešt. Ali šta se dešava sa ovim vanzemaljcima u GSP-u koji sve vreme ugrožavaju živote putnicima i svoju ličnu bezbednost? Ko će da zabrani mobilne telefone vozačima?
Koliko puta vam se desilo da vozač užina burek i jogurt baš u nekoj opasnoj krivini, a onda hvata volan u pauzi brisanja masti o rukav? Da li ste i vi prisustvovali situaciji da volan vozaču služi kao dobar podmetač za dnevne novine koje još uvek nije pročitao i to baš između dve najprometnije stanice? Koliko puta vam se desilo da vozač nagari, seče u krivinama, bude drzak i bezbrazan a onda dođe na poslednju stanicu i vi shvatite njegovu misiju- 5 minuta duže za pivce sa drugarima vozačima i kondukterima u hladu na okretnici. E ono što mene zanima je: ko kažnjava tako nešto? Ili pak, zbog čega se oni odlični vozači ne nagrađuju? Zaista ima sjajnih i savesnih a to očigledno nikoga nije briga. Čula sam da postoje zakoni i pravila za sudare, ali šta se dešava sa svim onim što se dešava pre sudara, ono što prouzrokuje nesreće. Zbog čega niko ne brine o tome?

I u trenutku kada je leto, svi se žale na redovnost vozila, ja pre svega predlažem da se pre ulaska u gradski prevoz prekrstite. Ne može da škodi čak iako ste agnostik. No ukoliko radije preferirate nereligijske obrede, šetnja je sjajna stvar i za zdravlje tela i za zdravlje duha.
Dobra obuća i put pod noge. Šetnja je odlična stvar. Mada me ne bi čudilo da uvedu porez i na šetnju. U odnosu na ostale smrtnike koji se voze GSP-om, šetnja mu dođe kao pravi luksuz.

Živela šetnja!

Prošla subota nije donela ništa spektakularno novo. Rešen da konačno sredim moje probleme sa bankama otišao sam na Slaviju sa idejom da pogledam i konkurentske banke ne bi li konačno celu priču završio.

EFG banka – čekaj, čekaj je i ona će doći

Kako je prošle godine moj drugar naišao na veoma ljubazne gospođice iz EFG banke na Slaviji, odlučih da prvo kod njih probam i da vidim kakvi su im uslovi korišćenja tekućeg računa. Ulazim u banku, unutra oko 3-4 klijenta, jedna devojka radi i gospodin iz obezbeđenja. Upitah gospodina da li bi mogao da mi da brošuru o tekućem računu, našta mi on odgovori da stanem u red?! Ja malo zbunjen, ali pomislih da me možda nije razumeo i ponovih mu pitanje. Odgovor je ponovo bio isti “samo stanite u red saće kolegnica da dođe”. Oko 30 sekundi kasnije on prilazi meni i pita me da li bi želeo flajer o tekućim računima?! Ja sav zbunjen, ali odgovorih potvrdno. Prošeta se on malo do kraja prostorije, pogleda i… Ne nađe ništa. Pogleda na još par mesta te mi ljubazno odgovori da ih trenutno nemaju ali da su juče bili tu. Šta reći… Naravno još jednom mi je ponovio da će se koleginica uskoro vratiti, ali kako ni posle nekoliko minuta nije bilo pomaka po pitanju broja zaposlenih, a gužva se sve veća pravila odlučih da to nije baš banka za mene. Po izlasku okrenuh i drugara Marka koji mi je posavetovao njih da vidim koje on zapravo njihove usluge koristi, te kada mi reče da ne koristi tekući račun, složiše se kockice u mojoj glavi. Te produžih dalje.

Meridian banka – dosadno prvo poluvreme

Po dobrom običaju odoh do moje banke da vidim šta se dešava. Nisam išao neko vreme, tačnije od kako su fensi sredili prostor. Izgleda samo da im niko nije rekao da prostor ima problema sa vlagom tako da se sa jednog od centralnih zidova kada se uđe boja bukvalno skidala. Gospodin koji je sedeo za blagajnom je vrlo brzo radio, iako je izgledao vrlo umorno, sa svakim je bio krajnje ljubazan. Kako je meni ipak trebala zapravo aktivacija dodatnih usluga (SMS) pozvao je svoju kolegenicu Vesnu. Uzela mi je ličnu kartu te na moje objašnjenje da bih želeo da uzmem uslugu SMS-a i da dobijem drugi disk za e-bankin zatraži mi da joj dam polomljeni?! Ja malo više zbunjen i iznerviran objasnih joj da sam već tri puta razgovarao sa predstavnicima banke telefonom i da mi nikada to nisu tražili. Reče da će proveriti i da je sačekam. Nakon nekoliko minuta pozvala me je da dođem do njene kancelarije i vrlo ljubazno mi se izvinila što trenutno ne može da mi pomogne jer se kolegnicia u centrali u Novom Sadu ne javlja. Objasnila mi je da su menjali sigurnosne procedure i unapređivali sistem prethodne nedelje tako da mora da proveri sa njima kakav je postukap izdavanja i diska i uključivanja SMS-a. Bio sam prilično iznerviran što ponovo neću završiti sve, ali sam joj rekao da shvatam da nije njena krivica, već da mi je muka od toga što mi banka maže oči i ne ispunjava svoja obećanja. Zamolila me je da joj ostavim broj telefona i da će me ona sigurno nazvati i da me neće zaboraviti i da će videti kako da sve na najbolji način rešimo. Iako ne voljno i bez ikakvih očekivanja ostavih joj broj. Te produžih dalje.

Banka Intesa – greška u koracima

U moderno sređenu Intesinu filijalu na Slaviji uđeh uz manje probleme jer je već bila gužva unutra. Na moju sreću gospodin koji je sređivao otvaranje računa je bio slobodan tako da sam odmah ušao kod njega. Bio je veoma ljubazan, dao mi je sve potrebne informacije, a kako mi ih je i moj najbolji drugar Vuk preporučio, reših da otvorim račun kod njih. Početni troškovi su dosta mali (233 dinara), a ni održavanje koje je ispod 200 dinara nije mi predstavljalo problem. Ono što me je najviše privuklo jeste što postoji odvojeni devizni račun za Internet Visa karticu. Sve je išlo kao po loju, a onda… Onda sam se okliznuo malo. Kada sam ga pitao kako ide prebacivanje plaćanja iz moje banke na njihovu, rekao mi je da samo treba neke papire da odnesem u moju firmu. Po potpisivanju gomile papira, krenuo je da ih odnese koleginici i samo pri izlasku iz prostorije mi dobacio da će račun biti aktiviran po prvoj uplati plate?! Tu mi ništa nije bilo jasno. Znam da su ranije postojali i žiro i tekući računi, ali kako više ovih prvo pomenutih nema onda mi je i ovo bilo krajnje nelogično. Pomislih, moguće da je samo potrebno da mi legnu neke pare na račun i da je to to. Reših da proverim. Po njegovom povratku upitah ga da li mogu ja da uplatim pare i da na taj način aktiviram račun, na šta sam dobio negativan odgovor. Ovo mi se nimalo nije dopalo, te već pri samom izlasku iz banke počeh da razmišljam da mi nije žao da bacim 233 dinara i da ostanem pri mojoj banci ukoliko me zaista nazovu.

Meridian banka – drugo poluvreme i koš u poslednjoj sekundi

Prošlo je već nekoliko dana. Poziv nisam dobio. U sredu je telefon ipak zazvonio. Sa druge strane je bila Vesna koja mi se izvinila što me nije ranije pozvala, te mi objasnila da me nije zaboravila već da je sve proveravala. Sve ono o čemu smo pričali može da se uradi, disk nije neophodno da donesem (ali ako ga imam da neće škoditi), te da je samo nazovem kada budem hteo da dođem do banke kako bi mi ona spremila ugovore što bi meni moglo znatno da uštedi vreme. Upravo ovaj poziv i ljubaznost Vesnina je ono što me trenutno zadržava u Meridianu. Nadam se da će se sve završiti zaista ovako kako je rečeno, a sigurno ću to na kraju podeliti sa vama. Iskreno se nadam i da će biti sve više zaposlenih poput nje u mojoj banci.