HRISTOS SE RODI!

Hristos se rodi, dečice moja! 
Hristos se rodi, budući svete, 
Rodi s’ u doba gonjenja sami; 
A gde se rodi? – na prostoj slami, 
I Hristos prvo bio je dete.

Svakoga goda, a usred zime, 
Zasija zvezda vrh našeg stana, 
Nad svakim selom, nad svakim gradom, 
I srećni s hvalom, patnici s nadom 
Neguju spomen ovoga dana.

Narodi s’ razni sećaju Spasa, 
Jezikom svojim hvale Mu poje; 
Razne su pesme, razne su slave - 
a mi u duhu Svetoga Save 
Kličemo danas: “Roždestvo Tvoje!”

Hristos se rodi, dečice moja! 
I Hristos prvo bio je dete. 
A dete ovo čekahu muke, 
Čekahu patnje od svake ruke - 
Tako se samo stiže do mete.

Divno je veče badnjega sjaja 
Koje nam danas srca otvara, 
Od svakog dvora, zgrade ogromne, 
Od svake niske kolibe skromne; 
Sve same hrame Božije stvara.

A znate l’ samo šta jošte biva 
Toplotom ovih časova lepi’ ? 
U dobroj deci savest se budi, 
Hristov im primer proveje grudi, 
- U dobroj deci snaga se krepi. 

Sete se staze Božija Sina, 
I zavere se hoditi njome, 
Ne bojati se nikakvih muka, 
Već biti čuvar i desna ruka 
Rodu svom, mnogopatnome… 

I blago rodu gde tako biva: 
On neće biti k’o suva grana; 
Već je u cvetu njegova snaga
- Hristos se rodi, dečice draga, 
Sokoli sivi budućih dana!

J.J.Zmaj

Izvor: Srpska Dijaspora