Nakon 10ak minuta čekanja i još par ljudi koji su se izređali ispred mene naručujući druge stvari, vidim kako lik sprema ortaku palačinku i potom kreće moju da macka. Stavi on pavlaku, pa stavi pečenicu i šunku, pa kačkavalja pa… rusku salatu. Ja reko možda se čovek zeznuo, pa ga upitah da li je to ruska salata za mene? On mi mrtav ladan odgovori kako nemaju pečurke pa svima stavljaju rusku! Objasnih mu da ja to ne jedem, te on sam predloži da mi napravi novu što i na kraju dobih. Ne možete da verujete kojom je brzinom nova bila gotova… no…

Verujem da se ista greška javlja i u drugim sverama poslovanja, stoga kada nešto nemate ili niste sigurni uvek pitajte klijenta, tako je mnogo brže, kvalitetnije i jeftinije!

Imate li Vi neko pitanje?

Skinuli ste pitanja sa Interneta. Izguglovali (buduću?) kompaniju, prikupili sve informacije, zapisali sve detalje, napravili SWOT analizu sebe samih(!), iskreirali sliku o sebi sa svim manama i vrlinama, diferencirali se, pozicionirali, spremili odgovore na sva pitanja… i otišli na razgovor za posao. Pucate od samopouzdanja, jer ništa ne može da Vas iznenadi. Tačno? Pa, ne baš…

Postoji još jedno vrlo uobičajeno pitanje na kome „ginu“ mnogi, a ono je vrlo jednostavno i glasi „Imate li Vi neko pitanje?“.

Odgovor „Paa, nemam…“ Vas najčešće upućuje prema vratima, sa skoro stopostotnim šansama da dobijete poruku zahvalnosti (ako je uopšte dobijete) „što ste došli na razgovor… ali na žalost… bićete u njihovoj bazi podataka… biće slobodni da Vas pozovu sledeći put…“. I tako to. Ali Vama je sve bilo jasno „kao dan“, o svemu ste pričali, sve su Vam rekli, šta tu ima dalje da se pita…?!? Ima. Uvek.

Naguib Mahfouz (ili, po Vuku, Nagib Mahfuz), egipatski književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1988. rekao je “Možete reći da li je neko pametan po njegovim odgovorima. Možete reći da li je neko mudar po njegovim pitanjima.” Prema tome, do sad ste na razgovoru pokazali pamet, ali treba da pokažete i mudrost…

Evo nekih od „bisera mudrosti“:

• Zašto je ovo mesto slobodno? Šta se desilo sa prethodnom osobom?
• Koliko ste ga često popunjavali u prethodnih 5 godina? Koji su glavni razlozi za to?
• Da li je fluktuacija u kompaniji uobičajena pojava?
• Šta bi ste želeli da sledeća osoba na ovoj funkciji radi drugačije?
• Koja su znanja i veštine neophodni da bi neko uspešno obavljao ovu funkciju?
• Šta se smatra uspehom u Vašoj kompaniji? Koji su parametri uspeha?
• Ko vrši procenu osobe na ovoj poziciji i koliko često?
• Možete li mi opisati idealnu osobu za tu funkciju? Koliko se ja uklapam u taj opis?
• Koji su neki od najtežih problema sa kojima se osoba na ovoj funkciji može susresti?
• Šta želite da bude urađeno u sledeća 3 meseca na ovoj funkciji?
• A u sledećih 12 meseci?
• Kakva će biti moja ovlašćenja i odgovornosti?
• Kakva je horizontalna, a kakva vertikalna komunikacija?
• Kakva je kompanijska politika u vezi posećivanja stručnih seminara, konferencija i treninga u cilju unapređenja znanja i veština?
• Možete li mi pokazati organizacionu strukturu kompanije i ovu funkciju u njoj?
• Kako top menadžment gleda na ovu funkciju, koliko mu je bitna?
• Da li postoje neke slabosti u tom sektoru/službi (u okviru koje je funkcija) na čijem otklanjanju radite?
• Kakve značajne promene predviđate u bliskoj budućnosti?
• Kakav je plan razvoja kompanije u sledećih 5 godina i kako se ovaj sektor/služba uklapa u njega?

Pri tom, imajte na umu i sledeće:

• Uvek pripremite (zapišite) pitanja koja ćete postaviti. Nemojte improvizovati na licu mesta. Retki su oni koji u takvoj prilici neće delovati zbunjeno, neorganizovano, neće zamuckivati, ili više puta postavljati ista pitanja (možda samo drugačije formulisana)…
• Ne postavljajte pitanja na koja ste tokom razgovora već dobili odgovor, samo zato što ste ih „pripremili“.
• Ne postavljajte pitanja na koja su jasni odgovori dati na korporativnom sajtu. Time ćete A) pokazati da ste došli potpuno nepripremljeni i B) traćiti dragoceno vreme Vašeg sagovornika, čime nikako nećete steći njegovu naklonost.
• Nikad ne postavljajte pitanja u vezi plate i ostalih beneficija pre nego što to pomene Vaš sagovornik. Ne smete pokazati veću zainteresovanost za ono što Vi dobijate u odnosu na ono što Vi nudite.

Naravno, neće biti prilike, a verovatno ni potrebe da postavite sva pripremljena pitanja. Ako pažljivo slušate sagovornika, verovatno ćete dobiti odgovore na neka od njih, čak i ako oni nisu eksplicitno izgovoreni. Ali on verovatno ipak neće reći neke Vama bitne stvari ako ga direktno ne pitate, a odgovor može biti od velikog značaja za donošenje Vaše konačne odluke. Kao što samo pitanje može biti od velikog značaja za donošenje njegove konačne odluke…

Drugi predlog koji bi vam dao jeste ono što sam naučio od mog dobrog prijatelja Ćire koji na debatnim turnirima uvek pohvali onoga ko mu je dao pitanje dok smišlja odgovor na isto. Dakle kada vam neko postavi pitanje pokušavajući da vas navuče na tanak led možete mu odgovoriti ” odlično što ste me to pitali”, ili “odlično pitanje” ili “hvala vam upravo sam hteo da se dotaknem te teme”. Ispadate učtivi, a istovremeno sebi kupujete vreme kako bi bolje formulisali odgovor.