A šta ako oglas nije efikasan?

Onda on ne vrši svoju funkciju.

A ako oglas ne vrši svoju funkciju, zapitajte se…

• Da li znate kome se obraćate (kog su pola, kojih godina, koliko para imaju, šta čitaju, šta vole, šta ne vole, kakvi su im stavovi, predrasude, kojim jezikom (dijalektom) govore…)?

• Da li znate kako kupci doživljavaju vaš proizvod/uslugu/kompaniju?

(Marketing nije borba karakteristika, već borba percepcija! Nije borba onoga što proizvodi/usluge/kompanije jesu, već onoga kako ih potrošači doživljavaju).

• Da li znate zašto ga tako doživljavaju?

• Da li znate šta oni žele i zašto to žele (šta ih motiviše)?

(Ne šta im treba, već šta žele – John O’Toole, kanadski političar, svojevremeno je rekao »Da, ja prodajem ljudima stvari koje im ne trebaju. Međutim, ne mogu im prodati nešto što ne žele. Čak i uz pomoć advertajzinga. Čak i kad bih to želeo.«)

• Da li znate kako treba da im se obraćate (s obzirom na jezik, stavove, predrasude…)?

• Da li znate zašto im se obraćate (šta želite od kupaca, šta oni treba da urade kad pročitaju vaš oglas)?

• Da li znate šta poručujete (USP – “Unique Sales Proposal” – jedinstvena prodajna ponuda), koje koristi (ne karakteristike, ne prednosti) promovišete?

• Da li znate gde (mediji) i kada (termini) treba da se obraćate? Koliko često?

• Da li znate zašto bi vam neko verovao (kako gradite svoj kredibilitet – ko je pomenuo PR komunikaciju pre advertajzing komunikacije?)?

Precizni (ili bar što precizniji) odgovori na prethodna pitanja omogućavaju kreiranje adekvatnog rešenja za oglas, jer ćete znati kako da komunicirate poruku koju taj oglas treba da prenese. I onda ćete imati dobar, kvalitetan i efikasan oglas. A možda i lep…

A isto važi i za TV spot. Princip je isti, samo što se mrda…

Mada, kad malo razmislim, posle ove rečenice je sve jednostavnije, neka predstavljanje ipak počne odavde:
- kreativan, inicijativan, duhovit
- neko ko se ne boji izazova, lažnih i pravih autoriteta, visokih funkcija i preuzimanja odgovornosti, ali opet oprezno vaga šta je najbolje za njega i njemu drage ljude (pre svega se to ogleda u hrabrosti da u poslednjih 5 godina promeni skoro isto toliko funkcija u vrhu marketinga u nekim od najvećih domaćih kompanija).

Veliko mi je zadovoljstvo da Vam predstavim Predraga Milićevića.
Njegovi tekstovi, bazirani uglavnom na vlastitom iskustvu, pomoći će nam da upoznamo poslovni svet kroz njegovu vizuru.

Kontradiktornost koja ga je pratila čitavog života i karijere (ETF vs. marketing, ozbiljnost vs. duhovitost i harizmatičnost, želje vs. mogućnosti, kreativnost vs. stroga pravila) predstavljaju sjajnu osnovu za fuziju svega toga o čemu će nam pisati.
Dobrodošao, osećaj se kao kod kuće!

Predrag Milićević – Dobar dan, kako ste?

Nervozno. Ako na razgovoru za posao i dobijete na početku ovakvo pitanje, verovatno nećete odgovoriti baš tako iskreno. Ali Vaša neverbalna komunikacija će možda reći i šta ne želite…

Nervoza je razumljiva, bilo da ste na putu da dobijete svoj prvi posao ili da promenite postojeći. Međutim, možete dosta da uradite za sebe (a protiv nje) ako se pripremite za razgovor. Bar neće biti onog dela nervoze koji izaziva strah od nepoznatog.

Razgovor za posao se (po definiciji) sastoji od pitanja i odgovora. OK, ali kakvih pitanja, kojih… i šta bi trebalo da budu „pravi“ odgovori…? Nervoza raste, jel da? Na Internetu se mogu naći razni spiskovi pitanja, od kojih neki sadrže i impozantnih 100, ali zadržimo se ovde na nekoliko najbitnijih:

• Kažite mi nešto o sebi.
• Zašto bi baš Vas zaposlili?
• Šta možete uraditi za nas što niko drugi ne može?
• Koje su veštine i znanja esencijalni za uspeh na toj funkciji? (Koje Vi posedujete?)
• Zašto menjate posao?
• Šta mislite o svom trenutnom ili prethodnom šefu?
• Navedite 5 najvećih uspeha na prethodnom poslu.
• Navedite 5 najvećih uspeha u Vašoj karijeri.
• Zašto želite da radite za nas?
• Šta je Vaš idealan posao?
• Šta su ciljevi u Vašoj karijeri?
• Šta su vaše jake strane?
• Šta su vaše slabosti?
• Ako dobijete posao šta ćete uraditi za prvih godinu dana?
• Šta nije bilo u redu sa Vašim trenutnim ili prethodnim poslom?

Kako odgovoriti na njih (i ostalih 85)? Iskreno.

Naravno, treba se dobro pripremiti, „upoznati sebe“, sve svoje prednosti i nedostatke, setiti se svih svojih uspeha i promašaja… da bi mogli da izaberete svoje najbolje osobine, svoje najmanje mane, svoje najbenignije neuspehe i najveće uspehe. Razmislite i o svojoj karijeri – šta trenutno radite, šta bi želeli da radite, kakva Vam je vizija – gde sebe vidite u budućnosti, kako planirate tamo da stignete itd. Razmislite o svom načinu rada, o „idealnom“ okruženju, šta Vas ljuti a šta veseli na poslu, šta Vas motiviše (ne bi bilo dobro da je u pitanju samo plata), kako reagujete na konfliktne situacije… Takođe, treba se dobro raspitati o kompaniji (ko je pomenuo Internet?) i zapamtiti bar nekoliko detalja koji ne pišu na kompanijskom sajtu. Na taj način ćete biti spremni za najveći broj pitanja. Uz to, imajte na umu neka osnovna pravila:

• Nikad nemojte govoriti loše o prethodnoj (ili trenutnoj) kompaniji, kao ni o svom prethodnom (ili trenutnom) rukovodiocu! Pre razgovora sastavite spisak stvari koje Vam se sviđaju i koje Vam se ne sviđaju i fokusirajte se na prirodu posla i na svoje angažovanje (neiskorišćenost svih Vaših veština?), a ne na ljude.
• Izbegavajte odgovore kao što su „nikad“ i „ništa“ – niko Vam neće poverovati da se npr. nikad i ni na šta ne ljutite, da nikad niste napravili ni jednu grešku isl. Ali pronađite odgovore koji Vas ipak ne prikazuju u lošem svetlu (da ponovim – nemojte lagati!), jer se npr. ljutite zbog tuđe inertnosti, probijanja rokova isl, a iz grešaka ste npr. naučili stvari koje su Vam kasnije omogućile da postignete bolje rezultate (definišite koje stvari i koje rezultate)…
• Nikad nemojte davati više informacija nego što se traži. Postoje bar dva dobra razloga za to – trošite dragoceno vreme svog sagovornika (zamarate ga nebitnim, obarate mu koncentraciju) i prikazujete sebe kao neusredsređenu osobu (ako opširno odgovarate, da li ćete i svoj posao raditi na tako neefikasan način…?). Npr. „Kažite mi nešto o sebi“ ne znači „Kažite mi sve o sebi“ – to je prilika da istaknete ono najbolje – bez lažne skromnosti, ali i bez preterivanja i izmišljenih detalja.
• Budite što konkretniji. Npr. na pitanja tipa „Zašto bi baš Vas zaposlili?“ objasnite vrlo precizno šta je to što Vi nudite, a zadovoljava potrebe kompanije na konkretnom radnom mestu. Ako imate neka konkretna znanja i veštine, ili relevantno radno iskustvo, koje Vas mogu izdvojiti od ostalih – to je pravi trenutak da ih istaknete.

Dakle, nemojte lagati, ali se ipak prikažite u najboljem svetlu. Ipak je to „obična“ prodaja proizvoda, u kojoj ste Vi – taj proizvod. Znači, istražite „tržište“ (kompaniju u kojoj konkurišete), prikupite sve karakteristike „proizvoda“, transformišite ih u benefite (ili, po srpski, koristi), osmislite prezentaciju, lepo upakujte taj „proizvod“ i – prodajte ga što bolje.

Šta vi govorite kad vas neko pita? Uvek istu priču? Istinu ili…?