zavisi samo vas

Neposredno posle BizBuzz-a rešio sam da promenim svoju ishranu. Vaga je već izvesno vreme želela da višak tereta sa nje skinem, a meni se to nešto i nije radilo. Rad u ugodnoj atmosferi na poslu je doveo do povećane količine unosa sokova i svega osim zdrave hrane (znate ono: pljeskavice, lazanje…). Kako sam na okruglom stolu o zdravoj hrani u Nišu čuo predloge od Ivana Ćosića, Veroljuba Zmijanca i Ognjena Stojanovića, rešio sam i da usvojim jedan  deo njih.

Odlučio sam da pre svega smanjim sa unosom sokova i povećam unos vode, što nije bio problem. Izbacivanje hleba i belog brašna isto nije bilo preterano zahtevno. A samo rešenje za doručak sam dočekao sa najviše znatiželje, pošto mi je to jedan od večitih jutarnjih problema “šta danas pojesti”. Ognjen nam je preporučio da jedemo ovsenu kašu sa vrućom vodom i medom. I tu zapravo i počinje ova priča

Odem ja tako u ponedeljak ujutru do lokalne radnje sa zdravom hranom koju sam gotivio jer su radnice uvek bile ljubazne, tako da sam već nekoliko puta navraćao. Lepo ih zamolim za ovsene pahuljice, dobijem kesu, platim i odem na posao. Med sam već nabavio, a kako sam i vruću vodu imao na poslu, novi faza sa zdravim doručkom mogla je da počne.

Bilo mi je malo čudno što na kesi piše Ovseno brašno, ali pošto to nikada ranije u životu nisam ni jeo, ni kupovao nisam znao da li su to zaista ovsene pahuljice ili ne. Jeso sam ja to uporno nedelju dana i čak se i navikao na ukus. Ništa mi nije smetalo, ali mi je bilo i dalje nejasno da li jedem pravu stvar. Na kraju sam u petak otišao u tu istu radnju zdrave hrane.

Ja: Dobro veče. Da li je ovsena kaša isto što i ovseno brašno?

Prodavačica (iznenađeno i povišenim tonom): Naravno da nije!

Ja: Ali ja sam dobio kod vas u ponedeljak ovseno brašno kada sam tražio ovsenu kašu.

Prodavačica: Pa što niste bili precizniji i rekli koji ukus hoćete. Imamo sa malinom, sa čokoladom…

Ja (već iznerviran): Ali ja ne želim sa ukusom. Prijatno.

Orenuo sam se i otišao.

Tako se završila moja priča sa tom radnjom. Jednostavno više nikada nisam ušao kod njih. Očekivao sam da će mi se izviniti na grešci, ja bih to prihvatio, jer ko radi taj i greši, i ostao bih i dalje njihova mušterija. Ovako sam naučio još jednu lepu lekciju, koju ste već videli na početku teksta. Mene brašno nije pokolebalo, već sam nastavio dalje da istražujem ovsene pahuljice i već nekoliko meseci to mi je doručak u 95% slučajeva (u ostalih 5% je lagani burek ).

P.S. Nažalost vaga je ponovo počela da se buni

Verovatno ste već navikli da kritikujem prodavce, ali uskoro će na ovim stranama osvanuti i nekoliko saveta za njih, te se nadam da će bar nekome to nešto značiti.

Ovaj put bih se ipak okrenuo jednoj maloj trafici na uglu Njegoševe i Maksima Gorkog koja je otvorena pre par meseci. Ono zašto je ona bitna za ovu priču jesu njena potpuno dva lica.

Prvo, naravno ne previše svetlo, jeste gospođa srednjih godina koja tu radi i koja je stalno nešto tmurna, blago mrzovoljna, ali poslovna i brza. Posle jednog takvog susreta razmišljao sam da li ona uopšte ima potrebe da bude ljubazna, jer onaj ko je došao nešto da kupi, najverovatnije će to i učiniti. Njega mnogo ni ne zanima ko je sa one strane prozorčeta, sve dok dobije robu koju želi i kusur.

Danas sam mišljenje promenio i smatram da je ljubaznost i njima bitna. Naime umesto gospođe srednjih godina, sa druge strane prozorčeta stajala je mlada, pozitivna i vrlo ljubazna devojka. Cela komunikacija je bila vrlo prijatna, a ono što mi se posebno dopalo jeste što kada mi je vratila kusur i kada je praktično naš “posao” završen uputila jedan mali osmeh. Nju je to “koštalo” jedan sekund. Mene je to navelo da razmišljam o tome kako jedan tako mali gest može mnogo da znači i koliko sam u tom trenutku želeo da imam potrebu da kupim još nešto kod njih Ili da bih sigurno i narednih dana tamo bio čest kupac jer bi mi bilo prijatno i drago da baš njima ostavim svoj novac, naravno ukoliko bi tu bila ona, a ne gore pomenuta gospođa.

Da li i vama osmeh i prijatnost prodavca na trafici znače ili ne?

Pre par nedelja ipak sam uspeo da odvojim vreme i da se malo prošetam po centru grada i da testiram nekoliko modela. Ono što me je prvo vrlo neprijatno iznenadilo jeste da prodavnice u Brankovoj imaju veoma loš izbor modela, ali ono što me je još više iznenadilo je to što Win Win u Balkanskoj, koji se toliko reklamira, ima baš slab izbor. Ipak bih kod njih pohvalio vrlo ljubazno osoblje koje je pokušalo da mi pomogne, ali izbor je jednostavno bio suviše loš.

Kupovina i radno vreme

Čitajući na IT svetu opise tastatura zapadoše mi za oko par komada. Pre svega Saitek Backlit Slimline Multimedia tastatura. Pozadinsko osvetljenje i niska cena izgledali su dosta privlačni. Ukoliko se doda i da sam do sada imao lepa iskustva sa drugim Saitek periferijama činila se kao veoma zanimljivo rešenje. Nažalost od nje sam na kraju odustao zbog radnog vremena Compdesk-a koje se poklapalo sa mojim radnim vremenom tako da nije bilo moguće da odem i da testiram.

Meni je garancija bitna, a vama?

Ono što sam ipak mogao da opipam, a bolje da nisam, jeste Cooler Master Slim X i Neo-E. Otidoh tako sav srećan u Desk sa parama u džepu i željom da pazarim sebi ovaj flat komplet. Predusretljiva prodavačica mi je čak dala da testiram njenu radnu tastaturu pošto je isti komplet bio u pitanju. Prvo razočarenje je bio odgovor dugmića koji je nekako bio suviše blag. Drugi mnogo veći razlog zašto je nisam kupio je garancija. Na moje veliko čuđenje daju garanciju od samo mesec dana. Pitao sam ih zašto je tako mala, kada drugi proizvođači daju garanciju od nekoliko godina, na šta su mi odgovorili da ako tastatura nema problema tokom prvog meseca sve posle toga je usled neadekvatne upotrebe. Iskoristih priče sa Benchmark foruma i objasnih da to nije baš tako i da su ljudima crkavale i mnogo kvalitetnije tastature posle nekoliko meseci, ali se ipak na kraju zahvalih i odoh.

Pobednik dana! Logitech wave

Razmišljajući na putu kući setih se da sam video u MM house u Kralja Milana 20 da imaju Logitech Wave za 2960 dinara što se ispostavilo da je fantastična cena. Ipak kako nisam bio siguran ima li gde jeftinije proverih na netu i zaključih da ispod 4000 teško mogu da nađem. Dani su prolazili a ja nikako nisam uspevao da se organizujem i da odem do njih. Dodatni problem je bio što nemaju sajt, a na telefon nisam uspeo da ih dobijem. Ipak danas se sve poklopilo te sam otišao kod njih i uzeo ovu sjajnu tastaturu po odličnoj ceni.

Jedan od faktora zašto sam baš nju uzeo jeste i to što sam na sličnom, samo bežičnom, modelu radio u prethodnoj firmi punih 9 meseci i znam da mi prilično odgovara. Uostalom na njoj je i započeta ozbilniji život ovog bloga Ko voli gomile multimedijalnih tastera sa ovim sigurno neće zažaliti (mada meni to nije neki prioritet). Postolje za ruke je jako lepo i udobno i to me je oduvek oduševljavalo Osim toga ima i Fn dugme koje u kombinaciji sa F1-F12 omogućava pokretanje aplikacija po želji. Tasteri su malo mali po površini i bilo bi dobro da tastatura ima malo jači otpor, ali ako se to izuzme ja sam stvarno prezadovoljan. Dodajmo i da sam narednih 5 godina siguran, jer ako se bilo šta desi garancija je tu!

P.S. Kliknite na slike da bi ih videli u većoj rezoluciji.

Na prvi pogled sve izgleda impozantno, ali tek kada se uđe unutra i vidi koooliko toga ima postaje jasno koliki je ovo projekat bio. Ono što su nam posebno istakli jeste da su sanirali klizište sa jednom malom investicijom od 3 miliona evra, čisto da im ne dođu svi stanari zgrada iznad njih na ručak

Na okupljanju malom behu mnogi dobro poznati ljudi, a da nekog ne bih slučajno zaboravio preskočiću deo sa nabrajanjem, ali ću reći da me je veoma iznenadila činjenica da je sa nama bio i direktor Merkura koji nam je poželeo dobrodošlicu. Jako lep gest!

Ceo centar izgleda kao stvoren za trošenje godišnje plate. Primera radi meni se dopala ova jako lepa kada, ali cenu tačnu nisam mogao da saznam jer je nije bilo. Dobih samo hint da je verovatno preko 100 000 zbog renomiranosti proizvođača.

Fontane su im sjajne, a pogotovu će biti lepo kada bude došlo proleće pa ne bude napolju minus brrr. Mogao bi to da postane i lep prostor za održavanje konferencija i promocija.

Sinoć se udarao poslednji glanc, tako da ne mogu da kažem kakva je usluga, ali sudeći po ljubaznosti naših jučerašnjih domaćina, ne sumnjam da ću tamo ponovo otići.

I za kraj ono najbolje. Ko god danas bude otišao u kupovinu i na kasi rekao “Ispuni mi želju”, pored besplatnog piva i već obećanog poklona, dobiće još jedan poklon koji će učestovati u drugim nagradnim igrama.

My 7 cents
Veoma mi je drago što sve više kompanija se okreće digitalnim medijima i što se polako naša blog zajednica uzima kao jedan od činilaca medijske promocije. Verujem da će u budućnosti biti sve više ovakvih akcija, a po rečima ljudi iz Merkura ovo bi trebao da bude samo početak naše uspešne saradnje.

P.S. U dogovoru sa našim domaćinima, ukoliko privlačna devojka bude pitala stasitog prodavca da joj ispuni želju, on ima slobodu da joj da svoj mobilni telefon.
P.P.S. Ukoliko upitate privlačnu prodavačicu da vam ispuni želju, očekujte samo dodatni poklon

Krenula sam da izlazim i onda je on doviknuo: “Ali znate da mi nudimo 15% popusta celog meseca za sve što nije lek? Imamo čak i 50% popusta za trudnice.” Okrenula sam se, nasmejala se i odgovorila da trudnica još uvek nisam, ali da ću uskoro na more pa će biti puno zezalica na kojima je dobro uštedeti tih njegovih 15%. A kada sam se okrenula, videla sam da drži flajer i ima onaj papy eye, u fazonu, “kupi nešto i od nas”, ali na pristojan i fin način. Uzela sam flajer i svakako ću se potruditi da, iako nije u blizini moje kuće, tu obavim kupovinu pred more. Možda ću zvučati kao neka baba, ali rizikujem da sa vama podelim svoj stav- ne sreću se često mlade i preduzimljive osobe u Beogradu, nažalost… Biti ljubazan, pristojan, šarmantan, boriti se za nešto malo u šta veruješ pa bila to i prodaja još dva preparata koja će povećati prodaju u doba krize, ili pak osmeh koji ćeš da dobiješ ili daš i njim ulepšaš svakodnevicu, čini mi se da su sve češće zaboravljene vrednosti.

Zato podržavam inicijativnost i dobrog trgovca!

Miiirnoo!
U springfildu (ne zaslužuju veliko slovo) ne umeju da se kulturno obrate, a kamoli zamole da se ne ulazi u prostor gde su garderobe. Na stranu što mi uopšte nije jasno zbog čega nečija devojka ili dečko ne bi ušli u taj prostor. Valjda je devojka gledala kako se obraća u vojsci pa je mislila da može i ovde da naređuje. Mislim može ona, ali može i da gubi mušterije zbog toga. Bar par je danas uspešno oterala iz radnje.

Čiji si ti mali?
Mura je posebna priča. Potpuno nezainteresovane starije gospođe koje pride su zaboravile negde pravila prijatne komunikacije, a o prodaji da ni ne govorim. Em što nas nisu pozdravile kad som ušli, em što nam nisu ponudile ništa što nas je zanimalo. Osim što su mi napomenuli da to nisu odela već samo sakoi, a druga koja sam gledao su za visoke ljude… Fala im lepo, ali za mene baš ništa pametno ne rekoše.

Too hot…
Dvoje iz Azzaro-a, relativno ljubazni, blago nezainteresovani, mada razumem i današnji dan je bio krajnje naporan svima, a plus petak. Ali opet kada vidite kako neki drugi rade, ne možete da se ne zapitate zašto su oni takvi.

Dobar prodavac, neodgovarajuća ponuda
U Brankodexu ništa kupio nisam, ali se prodavac dovoljno potrudio da poželim da opet odem tamo kada budem nešto drugo jurio, jer mi je vrlo lepo objasnio zašto lanenih odela nema (prodaja je kranje variabilna, jedne godine odlična, pa dve ništa…

Legend(e)
Najbolje za kraj. Legende iz Legend-a. Zaista izuzetno ljubazni prodavci. Usluživali su me momak i devojka koji su se maximalno potrudili da mi daju sve potrebne informacije, da ukoliko nema veličine u jednoj boji ponude mi drugu, da nazovu drugu radnju da bi mojoj devojci rezervisali majicu, a treba li da spomenem da rade ceo dan u prostoriji gde klima loše radi?! Zaista prodavci kakve samo poželeti možete sa dobrim savetima o veličini, o materijalima… Kod njih sam pare sa osmehom potrošio, samo mi je bilo žao što još par stvari u mojoj veličini bilo nije. Topla preporuka!

Sebe ne mogu nikako svrstati u kupoholičare, ne mogu reći ni da često idem na pijacu, ali danas se poklopilo nekoliko stvari te sam odlučio da svratim do iste samo da bih video šta ima na njoj i šta se sve promenilo u proteklom periodu.

Ne bih vam pričao o čudnim mirisima i ljudima koje sam osetio i sreo, već o jednoj potpuno drugačijoj pojavi koja može dosta dobro da prikaže i stanje u zemlji.

Prilikom prvog kraćeg obilaska pijace dok su pored mene prolazile dve devojke, jedan mladić romskog porekla koji je prodavao jagode, ih je najljubaznije zamolio da ih probaju. Nažalost nisu se odazvale njegovom pozivu, a on je samo uzdahnuo pošto su one prošle pored njega “Pa probajte samo”. Koliko su na mene uticale te njegove reči govori to da iako me jagode zaista nisu zanimale kada sam došao na pijacu, posle njegovih reči sam se zainteresovao za iste. Na kraju ih nisam kupio, jer sam se setio da su prošle završile u kanti te nije bilo smisla ponavljati grešku. Na stranu to, on je uspeo kod mene da pobudi interesovanje. Nije me pozvao da kupim, već samo da probam njegov proizvod.

Iako sam otišao sa pijace da pogledam još nešto u kraju, razmišljao sam o njegovoj ponudi i o tome kako može dosta toga da se nači od prodavaca na pijaci, jer oni svakodnevno rade sa mnogobrojnim različitim ljudima. Nažalost prevario sam se, ili bar nisam imao sreće ovaj put.

Napravio sam još jedan krug po jednom od popunjenijih delova pijace i verovali ili ne, niko od prodavaca me nije ni pokušao da mi proda svoju robu, ma ni da me pozdravi. Trudio sam se da izgledam osrednje zainteresovan i da pogledam svaku tezgu. Ono što je meni još zanimljivije jeste to što oni nisu bili zaokupljeni pakovanjem, jer je već bilo oko 3, ili razgovorom sa drugim kupcem, ili sređivanjem robe, već su ili nezainteresovano stajali pored tezgi ili pričali sa nekim prijateljem! Zvuči mi prosto neverovatno da oni koji direktno zavise od toga koliko će prodati, tako olako shvataju ljubaznu komunikaciju sa potencijalnim kupcima.

Opet odlazeći do dela sa tezgama, još jedan fini gospodin romskog porekla, me je krajnje ljubazno pozdravio i ponudio mi svoje cveće. Na njegovu žalost ono što je on nudio meni nije bilo zanimljivo, ali mi je skrenuo pažnju da ga pogledam.

Niko od nas ne voli nametljive prodavce, ali većina voli ljubazne. Ne volimo da nas neko tera na kupovinu, ali volimo da nam neko ponudi da nešto probamo.
Zamislite samo prodavnicu cipela u kojoj ne biste mogli da ih probate. Iskreno sumnjam da bi dugo opstala.

Da li ste vi nešto naučili od prodavaca na pijaci?

Prošla subota nije donela ništa spektakularno novo. Rešen da konačno sredim moje probleme sa bankama otišao sam na Slaviju sa idejom da pogledam i konkurentske banke ne bi li konačno celu priču završio.

EFG banka – čekaj, čekaj je i ona će doći

Kako je prošle godine moj drugar naišao na veoma ljubazne gospođice iz EFG banke na Slaviji, odlučih da prvo kod njih probam i da vidim kakvi su im uslovi korišćenja tekućeg računa. Ulazim u banku, unutra oko 3-4 klijenta, jedna devojka radi i gospodin iz obezbeđenja. Upitah gospodina da li bi mogao da mi da brošuru o tekućem računu, našta mi on odgovori da stanem u red?! Ja malo zbunjen, ali pomislih da me možda nije razumeo i ponovih mu pitanje. Odgovor je ponovo bio isti “samo stanite u red saće kolegnica da dođe”. Oko 30 sekundi kasnije on prilazi meni i pita me da li bi želeo flajer o tekućim računima?! Ja sav zbunjen, ali odgovorih potvrdno. Prošeta se on malo do kraja prostorije, pogleda i… Ne nađe ništa. Pogleda na još par mesta te mi ljubazno odgovori da ih trenutno nemaju ali da su juče bili tu. Šta reći… Naravno još jednom mi je ponovio da će se koleginica uskoro vratiti, ali kako ni posle nekoliko minuta nije bilo pomaka po pitanju broja zaposlenih, a gužva se sve veća pravila odlučih da to nije baš banka za mene. Po izlasku okrenuh i drugara Marka koji mi je posavetovao njih da vidim koje on zapravo njihove usluge koristi, te kada mi reče da ne koristi tekući račun, složiše se kockice u mojoj glavi. Te produžih dalje.

Meridian banka – dosadno prvo poluvreme

Po dobrom običaju odoh do moje banke da vidim šta se dešava. Nisam išao neko vreme, tačnije od kako su fensi sredili prostor. Izgleda samo da im niko nije rekao da prostor ima problema sa vlagom tako da se sa jednog od centralnih zidova kada se uđe boja bukvalno skidala. Gospodin koji je sedeo za blagajnom je vrlo brzo radio, iako je izgledao vrlo umorno, sa svakim je bio krajnje ljubazan. Kako je meni ipak trebala zapravo aktivacija dodatnih usluga (SMS) pozvao je svoju kolegenicu Vesnu. Uzela mi je ličnu kartu te na moje objašnjenje da bih želeo da uzmem uslugu SMS-a i da dobijem drugi disk za e-bankin zatraži mi da joj dam polomljeni?! Ja malo više zbunjen i iznerviran objasnih joj da sam već tri puta razgovarao sa predstavnicima banke telefonom i da mi nikada to nisu tražili. Reče da će proveriti i da je sačekam. Nakon nekoliko minuta pozvala me je da dođem do njene kancelarije i vrlo ljubazno mi se izvinila što trenutno ne može da mi pomogne jer se kolegnicia u centrali u Novom Sadu ne javlja. Objasnila mi je da su menjali sigurnosne procedure i unapređivali sistem prethodne nedelje tako da mora da proveri sa njima kakav je postukap izdavanja i diska i uključivanja SMS-a. Bio sam prilično iznerviran što ponovo neću završiti sve, ali sam joj rekao da shvatam da nije njena krivica, već da mi je muka od toga što mi banka maže oči i ne ispunjava svoja obećanja. Zamolila me je da joj ostavim broj telefona i da će me ona sigurno nazvati i da me neće zaboraviti i da će videti kako da sve na najbolji način rešimo. Iako ne voljno i bez ikakvih očekivanja ostavih joj broj. Te produžih dalje.

Banka Intesa – greška u koracima

U moderno sređenu Intesinu filijalu na Slaviji uđeh uz manje probleme jer je već bila gužva unutra. Na moju sreću gospodin koji je sređivao otvaranje računa je bio slobodan tako da sam odmah ušao kod njega. Bio je veoma ljubazan, dao mi je sve potrebne informacije, a kako mi ih je i moj najbolji drugar Vuk preporučio, reših da otvorim račun kod njih. Početni troškovi su dosta mali (233 dinara), a ni održavanje koje je ispod 200 dinara nije mi predstavljalo problem. Ono što me je najviše privuklo jeste što postoji odvojeni devizni račun za Internet Visa karticu. Sve je išlo kao po loju, a onda… Onda sam se okliznuo malo. Kada sam ga pitao kako ide prebacivanje plaćanja iz moje banke na njihovu, rekao mi je da samo treba neke papire da odnesem u moju firmu. Po potpisivanju gomile papira, krenuo je da ih odnese koleginici i samo pri izlasku iz prostorije mi dobacio da će račun biti aktiviran po prvoj uplati plate?! Tu mi ništa nije bilo jasno. Znam da su ranije postojali i žiro i tekući računi, ali kako više ovih prvo pomenutih nema onda mi je i ovo bilo krajnje nelogično. Pomislih, moguće da je samo potrebno da mi legnu neke pare na račun i da je to to. Reših da proverim. Po njegovom povratku upitah ga da li mogu ja da uplatim pare i da na taj način aktiviram račun, na šta sam dobio negativan odgovor. Ovo mi se nimalo nije dopalo, te već pri samom izlasku iz banke počeh da razmišljam da mi nije žao da bacim 233 dinara i da ostanem pri mojoj banci ukoliko me zaista nazovu.

Meridian banka – drugo poluvreme i koš u poslednjoj sekundi

Prošlo je već nekoliko dana. Poziv nisam dobio. U sredu je telefon ipak zazvonio. Sa druge strane je bila Vesna koja mi se izvinila što me nije ranije pozvala, te mi objasnila da me nije zaboravila već da je sve proveravala. Sve ono o čemu smo pričali može da se uradi, disk nije neophodno da donesem (ali ako ga imam da neće škoditi), te da je samo nazovem kada budem hteo da dođem do banke kako bi mi ona spremila ugovore što bi meni moglo znatno da uštedi vreme. Upravo ovaj poziv i ljubaznost Vesnina je ono što me trenutno zadržava u Meridianu. Nadam se da će se sve završiti zaista ovako kako je rečeno, a sigurno ću to na kraju podeliti sa vama. Iskreno se nadam i da će biti sve više zaposlenih poput nje u mojoj banci.

Kada sam se juče vraćao sa posla, svratih do pekara Lav (nadam se da sam ime potrefio, preko puta pijace u Jerkoviću) i ugledah dva malo odstajala parčeta pice i mladića koji se trudi da sve stigne da uradi, pošto je praktično sam bio. Upitah ga više reda radi nego što sam verovao u potvrdan odgovor “Da li će možda uskoro biti vruće pice?”. Odgovor koji je usledio za ovih 24 godine nisam čuo: “Nije u planu, ali mogu da napravim ako hoćeš? Da li želiš celu picu ili?”. Pošto mi je trebalo samo 2 parčeta od 6, pomislio sam da će mi onda reći da uzmem ta dva koja su već tu. No i nakon mog odgovora bio je vrlo ljubazan i rekao je da nema problema te da me samo moli da sačekam 5-6 minuta i dok usluži goste koje dolaze.

Beše baš kako je i rekao. Pošto je bilo malo više ljudi, malo sam više i čekao, ali je zaista sve vreme radio. Sve pohvale iskreno! Zaista sve više verujem da postoji puno dobrih i ljubaznih prodavaca samo da su se vešto krili, ili sam ja birao pogrešne objekte

Cvećara na Dušanovcu

Kako je juče bio 8. mart reših da iznenadim baku te je posetim i odnesem cveće. Već je bilo oko 8 sati i nisam bio siguran da li će ijedna cvećara (ako i postoji) u njenom kraju raditi. Na svu sreću jedna jeste. Tačno ime joj nažalost ne znam, ali se nalazi kada Ustaničkom krenete od Dušanovca ka Šumicama pa na oko pola puta (pre auto servisa) sa desne strane. Ulazim unutra, proveravam da li i dalje rade i dočekuju me dvoje vrlo raspoloženih prodavaca. Cvećara puna lepog cveća, te nisam bio siguran šta izabrati. Pade mi pogled na jednu lepu belu ružu te istu i izabrah. Cena 150 dinara. Nema problema. Kako nisam imao sitno dadoh 1000. Čovek se već uhvati za glavu “pa jel nemaš ništa sitnije?” reče on. Kako mu odgovorih da nemam očekivao sam već da me pošalje da promenim tu kod komšije (što mi se dešavalo ranije na drugim mestima), ali umesto toga čuh “Nema problema donećeš drugi put.” Ja u čudu naravno. To mislim da nikada nisam čuo u našem glavnom gradu. Bilo mi malo neprijatno te ponudih da dam pare koje nisu moje, ali eto behu u mom novčaniku. No kako opet nisam imao tačno 150, uze mi on 100 dinara i reče “I da znaš, ništa mi ne duguješ!”. Taj lepi osećaj dosta me je dugo nosio, što još uvek postoje ljudi koji žele da izađu u susret svojim mušterijama, čak i kad ih prvi put vide.

Cvećara na Kaleniću

Nešto mi se slično dogodilo i u cvećari na uglu Kalenić pijace, u Maksima Gorkog ulici, gde sam, doduše, relativno redovni posetilac. Tamo sam kupovao nekoliko buketa te mi na kraju zafali 150 dinara. Ponudio sam da ostavim cveće i odem kući po novac, iako sam žurio na slavu, ali nije njihova krivica što sam se ja preračunao. Odgovor je bio “Ma nema problema, donećeš drugi dan”. Njima tih 150 dinara ne znači mnogo, ali je meni tih pola sata veoma značilo. Na jednostavan i lak način oni su pokazali da im je bitnije moje zadovoljstvo nego njihov novac.

Osmeh iza šaltera

Pre par godina sam pisao priču na ovu temu, ali u potpuno drugom smeru. Tada sam govorio o negativnim pojavama koje možemo videti kada odemo u poštu, opštinu… Ali danas je značenje ljubazni šalterski službenik dobilo potpuno novo značenje za mene. Kako sam imao neka posla u Republičkom zdrastvenom osiguranju, a pri opštini Voždovac uputih se do istoga. Kako se na jednom mestu više opština osplužuje prvo sam omašio šalter te me ljubazno uputiše gde je moje mesto. Kada sam otišao do pravog dočeka me ljubazna i nasmejana službenica koja mi uze zdrastvenu knjižicu kako bi mi olakšala popunjavanje obrazca sa kojim se susrećem prvi put u životu. Dade mi sve potrebne informacije te se ja bacih na popunjavanje. U toku popunjavanja otvori se još jedan šalter odmah pored te me već pomenuta službenica uputi na njega (stajao sam tačno između dva šaltera i upisivao i upisivao podatke). Tu me za divno čudo dočeka još jedna ljubazna službenica. Učini mi se da je to ipak neka šala. Dve ljubazne službenice u javnoj upravi, čudno bre! Ona mi takođe pomože sve što je mogla te ja završih sve što sam trebao za manje od 15 minuta. Prosto neverovatan način da se započne jedan radni dan i povrati vera u ljude iza šaltera.

Koja su vaša dobra iskustva i gde biste vi preporučili drugome da ode da se uveri u ljubaznost?