Zabava, zabava, zabava :D

Pored ova tri imam još 10 malo ozbiljnijih

1. Pre svega očekujem zabavu, očekujem da će mi ponuditi veće uživanje u multimedijalnim sadržajima poput igara i video materijala.
2. Očekujem da mi čitanje bude ugodnije i da više vremena ulažem u dobre stvari poput HBR i Android portala.
3. Očekujem i da ću moći da napišem članak na njemu kada poželim, da napravim draft za neki projekat.
4. Da ću moći da pustim film direktno na TV,
5. Da ću moći da se igram na TVu pomoću njega.
6. Očekujem da će mi Skype i Google Hangout lepo raditi.
7. Da ću moći da pristupim fajlovima na mreži.
8. Da imam ugodan pristup Internetu za par sekundi.
9. Da ću moći svuda da ga nosim jer je lagan.
10. Da će me baterija svaki dan poslužiti dovoljno dobro da ću ga puniti samo preko noći (osim vikendom

Ovo su moji razlozi za kupovinu tableta, da li možete da me odgovorite?

Pogledam jedan buket, drugi aranžman, treću korpicu – sve papreno skupo!

Koliko bi koštalo da avionom odem do Holandije i sama uberem cvet?- verovatno bi bilo povoljnije nego kupovina u cvećari Ivona…

Juče sam, želeći da kupim drugarici neko cveće za rođendan svratila u cvećaru na Zvezdari. Na izlasku iz nje pomislih: – I da, još jedna priča za Prokkin blog.

Iako je usput bilo nekoliko cvećara, odlučih da kupim nešto baš u ovoj, blještavoj, kod Cvetkove pijace. Ulazim, a unutra popriličan haos- verovatno je došla neka porudžbina pa su bili fokusirani na sređivanje vazni i raznovrsnog cveća. U cvećari je bilo tri prodavačice, jedna srednjih godina i dve mlađe, za koje mislim da su joj ćerke. Nasmejem se, poželim Srećnu Novu Godinu i počeh pogledom da tražim cveće koje bi najviše obradovalo moju drugaricu.

Prodavačica 1: Izvolite, šta želite?

TT: Želim nešto jednostavno i lepo za moju drugaricu. Danas joj je rođendan.

Pogledam jedan buket, drugi aranžman, treću korpicu – sve papreno skupo!

Da ne kupujem često cveće pomislila bih da je to normalna cena za lepe aranžmane, ali pošto volim da obradujem drage ljude na ovaj način imam priliku da uporedim cene. To me je navelo da se zapitam: koliko bi koštalo da avionom odem do Holandije i sama uberem cvet?- verovatno bi bilo povoljnije nego kupovina u cvećari Ivona….

Reših da napravim neki svoj aranžman. Pitala sam da li imaju lale na šta su mi odgovorili da nemaju. Videvši da su više zainteresovane da srede haos koji su imali u radnji nego da se posvete meni i mom aranžmanu, rešila sam da kupim lepe roze ruže. Izdvajale su se od ostalih zato što su bile jednostavne, kratke, nežne, izuzetno sveže i za razliku od ostalih nisu izgledale glomazno i hibridno.

TT: Koliko su ove roze ruže?

Prodavačica 1: 100 din

TT: dajte mi molim Vas tri

Prodavačica 1: da, one su Vam baš sveže, samo što su stigle

TT: da, vidim, zato su mi se i dopale

Prodavačica 1: Kako želite da Vam upakujemo?

TT: Nešto jednostavno, ne previše naglašeno ali lepo

Prodavačica 1 (obraćajući se mlađoj koleginici, verovatno ćerki): Stavi traku na ove ruže

Pustim ja devojku da mi ona upakuje ruže (često volim da kažem ubacite mi ovo ili ono i napravim svoj buket, onako kako se meni sviđa, ali sada mislim da to zbog stava prodavaca ne bi bilo poželjno te sam odlučila da se oslonim na njihovu kreativnost) ali ona je samo zavila drške i to par santimetara i kada je završila izgovorila:

Prodavačica 2: 450 din.

TT: kako 450? Zar nije 300?

Prodavačica 2: dobro, onda 300.

TT: najbolje da proverite sa svojim koleginicama, ne bih da Vam dam manje novca nego što treba

Prodavačica 2: ma dobro, 300

i krene da se savija ispod pulta.

Onda sam pitala ove dve prodavačice koje su mi rekle da ove ruže koštaju po 100 din koliko su zapravo ruže i one su potvrdile. Prodavačica koja mi je upakovala ruže dala mi je fiskalni račun koji nažalost nisam uzela jer sam i dalje bila zapanjena cenama koje su bile oko mene.

Bilo mi je začuđujuće da sam samo 300 dinara platila 3 cveta na ovakvom mestu, a još više me je začudila činjenica da su 3 prodavca nezainteresovana da izađu u susret kupcu i ponude mu nešto što mu odgovara.

Takođe mi je zanimljivo njihovo tumačenje reči jednostavno – njima to očigledno znači siromašno i malo. Bilo je logično da tražim nešto sa mnogo cirkona, perlica i fency ukrasa – takve aranžmane su očigledno umeli da prave.

Izašla sam iz cvećare, pogledala naziv- Ivona i iskreno se pitala dve stvari: gde se izgubio taj značaj cveta i darivanja jednostavnosti i savršenstva kroz cvet (zbog čega postoji potreba da se toliko natrpa ukrasima i uguši jedinstvenost ovog dara prirode) i koliko bi koštalo da otvorim svoju fency cvećaru- mogu da kucam šta god u fiskalnoj kasi a mogu sigurno da priuštim sebi put u Holandiju i da sama odabiram i berem cveće koje ću posle papreno prodavati Beograđanima koji žele prirodu upakovanu u bezbroj veštačkih ukrasa.

Pre par nedelja ipak sam uspeo da odvojim vreme i da se malo prošetam po centru grada i da testiram nekoliko modela. Ono što me je prvo vrlo neprijatno iznenadilo jeste da prodavnice u Brankovoj imaju veoma loš izbor modela, ali ono što me je još više iznenadilo je to što Win Win u Balkanskoj, koji se toliko reklamira, ima baš slab izbor. Ipak bih kod njih pohvalio vrlo ljubazno osoblje koje je pokušalo da mi pomogne, ali izbor je jednostavno bio suviše loš.

Kupovina i radno vreme

Čitajući na IT svetu opise tastatura zapadoše mi za oko par komada. Pre svega Saitek Backlit Slimline Multimedia tastatura. Pozadinsko osvetljenje i niska cena izgledali su dosta privlačni. Ukoliko se doda i da sam do sada imao lepa iskustva sa drugim Saitek periferijama činila se kao veoma zanimljivo rešenje. Nažalost od nje sam na kraju odustao zbog radnog vremena Compdesk-a koje se poklapalo sa mojim radnim vremenom tako da nije bilo moguće da odem i da testiram.

Meni je garancija bitna, a vama?

Ono što sam ipak mogao da opipam, a bolje da nisam, jeste Cooler Master Slim X i Neo-E. Otidoh tako sav srećan u Desk sa parama u džepu i željom da pazarim sebi ovaj flat komplet. Predusretljiva prodavačica mi je čak dala da testiram njenu radnu tastaturu pošto je isti komplet bio u pitanju. Prvo razočarenje je bio odgovor dugmića koji je nekako bio suviše blag. Drugi mnogo veći razlog zašto je nisam kupio je garancija. Na moje veliko čuđenje daju garanciju od samo mesec dana. Pitao sam ih zašto je tako mala, kada drugi proizvođači daju garanciju od nekoliko godina, na šta su mi odgovorili da ako tastatura nema problema tokom prvog meseca sve posle toga je usled neadekvatne upotrebe. Iskoristih priče sa Benchmark foruma i objasnih da to nije baš tako i da su ljudima crkavale i mnogo kvalitetnije tastature posle nekoliko meseci, ali se ipak na kraju zahvalih i odoh.

Pobednik dana! Logitech wave

Razmišljajući na putu kući setih se da sam video u MM house u Kralja Milana 20 da imaju Logitech Wave za 2960 dinara što se ispostavilo da je fantastična cena. Ipak kako nisam bio siguran ima li gde jeftinije proverih na netu i zaključih da ispod 4000 teško mogu da nađem. Dani su prolazili a ja nikako nisam uspevao da se organizujem i da odem do njih. Dodatni problem je bio što nemaju sajt, a na telefon nisam uspeo da ih dobijem. Ipak danas se sve poklopilo te sam otišao kod njih i uzeo ovu sjajnu tastaturu po odličnoj ceni.

Jedan od faktora zašto sam baš nju uzeo jeste i to što sam na sličnom, samo bežičnom, modelu radio u prethodnoj firmi punih 9 meseci i znam da mi prilično odgovara. Uostalom na njoj je i započeta ozbilniji život ovog bloga Ko voli gomile multimedijalnih tastera sa ovim sigurno neće zažaliti (mada meni to nije neki prioritet). Postolje za ruke je jako lepo i udobno i to me je oduvek oduševljavalo Osim toga ima i Fn dugme koje u kombinaciji sa F1-F12 omogućava pokretanje aplikacija po želji. Tasteri su malo mali po površini i bilo bi dobro da tastatura ima malo jači otpor, ali ako se to izuzme ja sam stvarno prezadovoljan. Dodajmo i da sam narednih 5 godina siguran, jer ako se bilo šta desi garancija je tu!

P.S. Kliknite na slike da bi ih videli u većoj rezoluciji.

Miiirnoo!
U springfildu (ne zaslužuju veliko slovo) ne umeju da se kulturno obrate, a kamoli zamole da se ne ulazi u prostor gde su garderobe. Na stranu što mi uopšte nije jasno zbog čega nečija devojka ili dečko ne bi ušli u taj prostor. Valjda je devojka gledala kako se obraća u vojsci pa je mislila da može i ovde da naređuje. Mislim može ona, ali može i da gubi mušterije zbog toga. Bar par je danas uspešno oterala iz radnje.

Čiji si ti mali?
Mura je posebna priča. Potpuno nezainteresovane starije gospođe koje pride su zaboravile negde pravila prijatne komunikacije, a o prodaji da ni ne govorim. Em što nas nisu pozdravile kad som ušli, em što nam nisu ponudile ništa što nas je zanimalo. Osim što su mi napomenuli da to nisu odela već samo sakoi, a druga koja sam gledao su za visoke ljude… Fala im lepo, ali za mene baš ništa pametno ne rekoše.

Too hot…
Dvoje iz Azzaro-a, relativno ljubazni, blago nezainteresovani, mada razumem i današnji dan je bio krajnje naporan svima, a plus petak. Ali opet kada vidite kako neki drugi rade, ne možete da se ne zapitate zašto su oni takvi.

Dobar prodavac, neodgovarajuća ponuda
U Brankodexu ništa kupio nisam, ali se prodavac dovoljno potrudio da poželim da opet odem tamo kada budem nešto drugo jurio, jer mi je vrlo lepo objasnio zašto lanenih odela nema (prodaja je kranje variabilna, jedne godine odlična, pa dve ništa…

Legend(e)
Najbolje za kraj. Legende iz Legend-a. Zaista izuzetno ljubazni prodavci. Usluživali su me momak i devojka koji su se maximalno potrudili da mi daju sve potrebne informacije, da ukoliko nema veličine u jednoj boji ponude mi drugu, da nazovu drugu radnju da bi mojoj devojci rezervisali majicu, a treba li da spomenem da rade ceo dan u prostoriji gde klima loše radi?! Zaista prodavci kakve samo poželeti možete sa dobrim savetima o veličini, o materijalima… Kod njih sam pare sa osmehom potrošio, samo mi je bilo žao što još par stvari u mojoj veličini bilo nije. Topla preporuka!

Kada sam se juče vraćao sa posla, svratih do pekara Lav (nadam se da sam ime potrefio, preko puta pijace u Jerkoviću) i ugledah dva malo odstajala parčeta pice i mladića koji se trudi da sve stigne da uradi, pošto je praktično sam bio. Upitah ga više reda radi nego što sam verovao u potvrdan odgovor “Da li će možda uskoro biti vruće pice?”. Odgovor koji je usledio za ovih 24 godine nisam čuo: “Nije u planu, ali mogu da napravim ako hoćeš? Da li želiš celu picu ili?”. Pošto mi je trebalo samo 2 parčeta od 6, pomislio sam da će mi onda reći da uzmem ta dva koja su već tu. No i nakon mog odgovora bio je vrlo ljubazan i rekao je da nema problema te da me samo moli da sačekam 5-6 minuta i dok usluži goste koje dolaze.

Beše baš kako je i rekao. Pošto je bilo malo više ljudi, malo sam više i čekao, ali je zaista sve vreme radio. Sve pohvale iskreno! Zaista sve više verujem da postoji puno dobrih i ljubaznih prodavaca samo da su se vešto krili, ili sam ja birao pogrešne objekte

Cvećara na Dušanovcu

Kako je juče bio 8. mart reših da iznenadim baku te je posetim i odnesem cveće. Već je bilo oko 8 sati i nisam bio siguran da li će ijedna cvećara (ako i postoji) u njenom kraju raditi. Na svu sreću jedna jeste. Tačno ime joj nažalost ne znam, ali se nalazi kada Ustaničkom krenete od Dušanovca ka Šumicama pa na oko pola puta (pre auto servisa) sa desne strane. Ulazim unutra, proveravam da li i dalje rade i dočekuju me dvoje vrlo raspoloženih prodavaca. Cvećara puna lepog cveća, te nisam bio siguran šta izabrati. Pade mi pogled na jednu lepu belu ružu te istu i izabrah. Cena 150 dinara. Nema problema. Kako nisam imao sitno dadoh 1000. Čovek se već uhvati za glavu “pa jel nemaš ništa sitnije?” reče on. Kako mu odgovorih da nemam očekivao sam već da me pošalje da promenim tu kod komšije (što mi se dešavalo ranije na drugim mestima), ali umesto toga čuh “Nema problema donećeš drugi put.” Ja u čudu naravno. To mislim da nikada nisam čuo u našem glavnom gradu. Bilo mi malo neprijatno te ponudih da dam pare koje nisu moje, ali eto behu u mom novčaniku. No kako opet nisam imao tačno 150, uze mi on 100 dinara i reče “I da znaš, ništa mi ne duguješ!”. Taj lepi osećaj dosta me je dugo nosio, što još uvek postoje ljudi koji žele da izađu u susret svojim mušterijama, čak i kad ih prvi put vide.

Cvećara na Kaleniću

Nešto mi se slično dogodilo i u cvećari na uglu Kalenić pijace, u Maksima Gorkog ulici, gde sam, doduše, relativno redovni posetilac. Tamo sam kupovao nekoliko buketa te mi na kraju zafali 150 dinara. Ponudio sam da ostavim cveće i odem kući po novac, iako sam žurio na slavu, ali nije njihova krivica što sam se ja preračunao. Odgovor je bio “Ma nema problema, donećeš drugi dan”. Njima tih 150 dinara ne znači mnogo, ali je meni tih pola sata veoma značilo. Na jednostavan i lak način oni su pokazali da im je bitnije moje zadovoljstvo nego njihov novac.

Osmeh iza šaltera

Pre par godina sam pisao priču na ovu temu, ali u potpuno drugom smeru. Tada sam govorio o negativnim pojavama koje možemo videti kada odemo u poštu, opštinu… Ali danas je značenje ljubazni šalterski službenik dobilo potpuno novo značenje za mene. Kako sam imao neka posla u Republičkom zdrastvenom osiguranju, a pri opštini Voždovac uputih se do istoga. Kako se na jednom mestu više opština osplužuje prvo sam omašio šalter te me ljubazno uputiše gde je moje mesto. Kada sam otišao do pravog dočeka me ljubazna i nasmejana službenica koja mi uze zdrastvenu knjižicu kako bi mi olakšala popunjavanje obrazca sa kojim se susrećem prvi put u životu. Dade mi sve potrebne informacije te se ja bacih na popunjavanje. U toku popunjavanja otvori se još jedan šalter odmah pored te me već pomenuta službenica uputi na njega (stajao sam tačno između dva šaltera i upisivao i upisivao podatke). Tu me za divno čudo dočeka još jedna ljubazna službenica. Učini mi se da je to ipak neka šala. Dve ljubazne službenice u javnoj upravi, čudno bre! Ona mi takođe pomože sve što je mogla te ja završih sve što sam trebao za manje od 15 minuta. Prosto neverovatan način da se započne jedan radni dan i povrati vera u ljude iza šaltera.

Koja su vaša dobra iskustva i gde biste vi preporučili drugome da ode da se uveri u ljubaznost?

Posebno mi nisu jasni ljudi koji rade u prodavnicama a ne znaju osnovnu kulturu poput “dobar dan”, “izvolite”, “mogu li Vam pomoći”… Bilo kakav vid dobrodošlice je više nego poželjan kada se ulazi u radnju. Da li oni to zaista ne shvataju? Danas sam ušao u želji da ostavim par hiljada dinara u prodavnici sportske opreme jer sam video zanimljive patike. Niko nije bio u radnji osim dve prodavačice. Mislih “Odlično!”. Prevarih se naravno.

Ušao sam… one su bile u toku nekog razgovora… sačekao sam oko 30 sekundi… nisu se ni okrenule ka meni a kamoli me pozdravile… i samo sam lagano izašao napolje bez ikakve želje da se ponovo vratim u tu radnju. Tako su sami sebi smanjili dnevni pazar isključivo zbog svoje neljubaznosti i neprofesionalnosti.

Da li ste vi imali slične situacije? Da li vam se desilo da zbog ljubaznosti prodavca ili prodavačice kupite neki proizvod koji u drugom slučaju verovatno ne biste?