Nedavno sam se, vozeći se ponovo autobusom, osetila poprilično nebezbedno. Radni dan je, kasni večernji časovi, poslednji dnevni autobus. Ulazim, sedam i…safari počinje.
Prvo me je privukla priča telefonom. Vozač u ranim 30-im je neprestano telefonirao. U trenutku kada je završio razgovor, ponovo je buljio u telefon, verovatno u imenik i okretao nove brojeve telefona. I tada sam se setila! Jednom sam išla baš tom 25-icom celu trasu- od Karaburme do Kumodraža, i da, to je taj! To je taj isti vozač koji celu trasu, nooon stop razgovara telefonom i piše poruke. To je taj isti koji nije video da nisu svi putnici izašli, to je taj što je “čukao poruke” iako mu je bilo zeleno svetlo koje on nije primetio, to je taj što uvek ima šta da priča i baš dok vozi. Da, poželela sam da sama držim volan u rukama i sopstvenim očima gledam na put, da prevezem to malo studentarije koji se vraćaju ranije iz grada, i ono malo zalutalih gospođa koje nisu ranije krenule sa kafe od drugarice. I onda se desilo čudo! Vozač više nije imao sa kim da priča. Pomislih: “Dar sa neba!”, ali avaj…sms je tu! Čovek ladno poče da kuca duge poruke i pritom ni ne gleda na put. Verovatno je umislio da je Miško i da može i zatvorenih očiju. Pomislih, možda i mi, ceo autobus, treba da počne da viče “Veeerujemo, verujemo”, pa reko’ da dignem bunu i razbudim ono malo mojih saputnika, ali u tom trenutku je došla nova zanimacija- kolega vozač ulazi na novoj stanici. Miško je konačno dobio sagovornika!
Svima nam je laknulo, tada je bar gledao na put ponekad.

Uvek sam se divila vozačima autobusa. Oni treba da budu uvek pažljivi, pouzdani i strpljivi. Pogotovo ovi iz GSP-a, pogotovo na vrućini, i pogotovo u špicu. Kada god bih birala da li da idem sama kolima na more ili da idem autobusom, uvek bih izabrala autobus, jer kakav god da je vozač, zna put, iskusan je i u 95% slučajeva jako pouzdan i vešt. Ali šta se dešava sa ovim vanzemaljcima u GSP-u koji sve vreme ugrožavaju živote putnicima i svoju ličnu bezbednost? Ko će da zabrani mobilne telefone vozačima?
Koliko puta vam se desilo da vozač užina burek i jogurt baš u nekoj opasnoj krivini, a onda hvata volan u pauzi brisanja masti o rukav? Da li ste i vi prisustvovali situaciji da volan vozaču služi kao dobar podmetač za dnevne novine koje još uvek nije pročitao i to baš između dve najprometnije stanice? Koliko puta vam se desilo da vozač nagari, seče u krivinama, bude drzak i bezbrazan a onda dođe na poslednju stanicu i vi shvatite njegovu misiju- 5 minuta duže za pivce sa drugarima vozačima i kondukterima u hladu na okretnici. E ono što mene zanima je: ko kažnjava tako nešto? Ili pak, zbog čega se oni odlični vozači ne nagrađuju? Zaista ima sjajnih i savesnih a to očigledno nikoga nije briga. Čula sam da postoje zakoni i pravila za sudare, ali šta se dešava sa svim onim što se dešava pre sudara, ono što prouzrokuje nesreće. Zbog čega niko ne brine o tome?

I u trenutku kada je leto, svi se žale na redovnost vozila, ja pre svega predlažem da se pre ulaska u gradski prevoz prekrstite. Ne može da škodi čak iako ste agnostik. No ukoliko radije preferirate nereligijske obrede, šetnja je sjajna stvar i za zdravlje tela i za zdravlje duha.
Dobra obuća i put pod noge. Šetnja je odlična stvar. Mada me ne bi čudilo da uvedu porez i na šetnju. U odnosu na ostale smrtnike koji se voze GSP-om, šetnja mu dođe kao pravi luksuz.

Živela šetnja!

Krenula sam da izlazim i onda je on doviknuo: “Ali znate da mi nudimo 15% popusta celog meseca za sve što nije lek? Imamo čak i 50% popusta za trudnice.” Okrenula sam se, nasmejala se i odgovorila da trudnica još uvek nisam, ali da ću uskoro na more pa će biti puno zezalica na kojima je dobro uštedeti tih njegovih 15%. A kada sam se okrenula, videla sam da drži flajer i ima onaj papy eye, u fazonu, “kupi nešto i od nas”, ali na pristojan i fin način. Uzela sam flajer i svakako ću se potruditi da, iako nije u blizini moje kuće, tu obavim kupovinu pred more. Možda ću zvučati kao neka baba, ali rizikujem da sa vama podelim svoj stav- ne sreću se često mlade i preduzimljive osobe u Beogradu, nažalost… Biti ljubazan, pristojan, šarmantan, boriti se za nešto malo u šta veruješ pa bila to i prodaja još dva preparata koja će povećati prodaju u doba krize, ili pak osmeh koji ćeš da dobiješ ili daš i njim ulepšaš svakodnevicu, čini mi se da su sve češće zaboravljene vrednosti.

Zato podržavam inicijativnost i dobrog trgovca!

A šta ako oglas nije efikasan?

Onda on ne vrši svoju funkciju.

A ako oglas ne vrši svoju funkciju, zapitajte se…

• Da li znate kome se obraćate (kog su pola, kojih godina, koliko para imaju, šta čitaju, šta vole, šta ne vole, kakvi su im stavovi, predrasude, kojim jezikom (dijalektom) govore…)?

• Da li znate kako kupci doživljavaju vaš proizvod/uslugu/kompaniju?

(Marketing nije borba karakteristika, već borba percepcija! Nije borba onoga što proizvodi/usluge/kompanije jesu, već onoga kako ih potrošači doživljavaju).

• Da li znate zašto ga tako doživljavaju?

• Da li znate šta oni žele i zašto to žele (šta ih motiviše)?

(Ne šta im treba, već šta žele – John O’Toole, kanadski političar, svojevremeno je rekao »Da, ja prodajem ljudima stvari koje im ne trebaju. Međutim, ne mogu im prodati nešto što ne žele. Čak i uz pomoć advertajzinga. Čak i kad bih to želeo.«)

• Da li znate kako treba da im se obraćate (s obzirom na jezik, stavove, predrasude…)?

• Da li znate zašto im se obraćate (šta želite od kupaca, šta oni treba da urade kad pročitaju vaš oglas)?

• Da li znate šta poručujete (USP – “Unique Sales Proposal” – jedinstvena prodajna ponuda), koje koristi (ne karakteristike, ne prednosti) promovišete?

• Da li znate gde (mediji) i kada (termini) treba da se obraćate? Koliko često?

• Da li znate zašto bi vam neko verovao (kako gradite svoj kredibilitet – ko je pomenuo PR komunikaciju pre advertajzing komunikacije?)?

Precizni (ili bar što precizniji) odgovori na prethodna pitanja omogućavaju kreiranje adekvatnog rešenja za oglas, jer ćete znati kako da komunicirate poruku koju taj oglas treba da prenese. I onda ćete imati dobar, kvalitetan i efikasan oglas. A možda i lep…

A isto važi i za TV spot. Princip je isti, samo što se mrda…

Još jedan odličan članak Predraga Milićevića (”izvođača marketinških radova” sa 15-ogodišnjim iskustvom u malim i velikim kompanijama širom Beograda) koji nam ukazuje na to da nije sve u lepoti oglasa.

Da li oglas mora da bude lep?

Ne znam da li je ovo pravo mesto za ovo moje razmišljanje, ali kad mi je već Prokka dao prostora, rekoh »hajde da ga iskoristim«… Postoji jedan poooširoko prihvaćen pogled na to kako oglas treba da izgleda, a koji mene lično poooprilično nervira. I to već godinama. A u čemu je stvar…

Neko je nekad rekao:"Lepota je u očima posmatrača"

I to je istina. Tu istinu potkrepljuje i jedna naša poslovica koja kaže: "Nije mio ko je lep, već je lep ko je mio." Obe citirane misli svode se na isto – lepota je krajnje subjektivna kategorija.

Pa, shodno tome, zaista, da li oglas mora da bude lep?

Doći ćemo do tog odgovora nešto kasnije, ali, da bih odgovorio na to pitanje, odgovoriću, prethodno, na jedno drugo:

Koja je funkcija oglasa?

Osnovni zadatak oglasa, kao instrumenta advertajzinga, je efikasna komunikacija – ne mora se biti ni originalan, ni zabavan – samo efikasan!

Tačno je da originalnost privlači pažnju i tačno je da se zabavan oglas duže pamti, ali nije poenta u tome – treba zapamtiti poruku i ime oglašivača (i/ili proizvoda ili usluge koja se oglašava), a ne oglas. Vrlo često se prepričava neki "geg" iz oglasa, a da se ne zna ni o čijem oglasu je reč, ni šta se njime oglašava. (U stvari, sve što važi za oglas, važi i za TV spot – samo su kod njega sve greške mnooogo mnooogo skuplje…)

Oglašivač ne plaća oglas (njegov dizajn, njegovu produkciju i njegov plasman u medije) zato da bi se pamtio oglas (osim ako oglašivač nije advertajzing agencija kojoj je taj oglas ustv. proizvod), već da bi se pamtila poruka koju on prenosi.

Kao što već rekoh, lepota je subjektivna kategorija. Poruka mora biti objektivna kategorija. Oglas ne treba da prenosi emocije, već poruku (po mogućstvu samo jednu, jasnu i preciznu). Oglas može i treba da koristi emocije za prenos poruke (što i čini), ali emocije su tu samo sredstvo, ne suština. Suština je poruka.

Oglas nije slika na zidu. Lepa slika može da budi različite emo­ci­je, posmatrači mogu različito da je shvate, a da se svi slože da je "lepa". Dobar oglas mora svima da prenese istu poruku – tek ako svi shvate poruku na isti (ispravan) način, oglas je dobar.

Pa, hajde sad da odgovorim na pitanje – da li oglas mora da bude lep?

Oglas treba da privuče pažnju, da bi omogućio prenos poruke, ali ne mora da bude lep. Ovu tvrdnju je dokazala kompanija Beneton tokom dugog niza godina – određeni serijali njihovih oglasa su sve samo ne lepi, ali definitivno su privlačili medijsku pažnju i efikasno prenosili poruku – "Ujedinjene boje Benetona".

Naša srca su sva ista – ni bela ni crna ni žuta

Priznaćete da prethodni oglas ne bi rado okačili kao sliku na zid dnevne ili (ne daj Bože) spavaće sobe, ali, ako se "okači" u pravim časopisima, on vrši svoju funkciju – nije lep, ali je koristan…

I to je samo jedan od dokaza da oglas ne mora da bude lep. Naravno, ne mora ni da bude ružan. Kao što rekoh, bitno je samo da bude efikasan.

I posle svega, da li vi mislite da oglas mora da bude lep?

Susret sa kompanijom „Mokra krpa”

Likovi:

The Traveler iliti ja, u daljem tekstu TT

Curly, moja drugarica

Knight Joculenzije, redovni poslovni savetnik i još po nešto, u delu teksta kao KJ

Musculus, drug koji ima nadprosečan IQ i u slobodno vreme se bavi ozbiljno zdravom ishranom, treniranjem, bildovanjem, kompjuterskim mrežama i pomalo hakovanjem

Sagovornik x, predstavljen kao Maja

Sagovornik y, nije predstavljen

Sagovornik z, Lala Milosavljević, dotični HR- trener kompanije „Mokra krpa”

Mesta desavanja:

1. Jedna sasvim obična kuhinja

2. Firma iliti kompanija FALCO, Bulevar Vojvode Putnika 36, Beograd

u daljem tekstu pominjana kao „Mokra krpa” zbog izuzetne poverljivosti informacija.

Petak, negde posle 19h

Sve počinje telefonskim pozivom:

Curly: (usplahirenog tona, jedva dolazeći do daha brzo saopštava informaciju).

Sada će te zvati jedna žena iz marketinške agnecije. Mene su zvali pa sam im dala tvoj broj telefona. U pitanju je posao i zaposlenje.

TT: Kakav posao? O čemu se radi?

Curly: mene je zvala neka žena i ja sam joj tebe preporučila. ‘aj’ ćao, sa’će da te zovu, da ne dužimo i ne zadržavamo vezu. (:tup: – veza prekinuta)

Knight Joculenziju koji je bio samnom u kuhinji u trenutku kada je Curly zvala prenesoh u jednoj rečenici o čemu se radi.

Prošlo je desetak minuta dok ponovo nije zazvonio telefon. U tih 10 minuta naravno ja sam razmišljala- ko će me zvati, na koji način da se pripremim, šta da im pričam o sebi ukoliko pitaju i zašto pobogu zovu mene i to telefonom u 7 uveče. Činjenica da Curly od skoro radi u HR kompaniji mi je dala ohrabrenje da razmišljam pozivitno. Curly je sigurno bila u prilici da me nekom preporuči, razmišljah u sebi; možda je head hunting agencija ili pak neka omladinska zadruga sa kojom sarađuje. Divno je što me se setila, car je!

Zvonjava telefona prekinu moje razmišljanje o tome.

TT: Halo

(javih se najobičnije moguće, iako razmišljah treba li možda da kažem ime ili tako nešto, ali pobogu zovu me na fiksni- logično je da se javim obično)

Sagovornik X: (veoma napadno, visokim tonalitetom i izuzetno, ali veeeeeoma veoma iritirajućim glasom).

Dobro veče, ovde Sagovornik x iz kompanije „Mokra krpa”, TT Vi ste?

TT: Da, TT ovde, dobro veče.

Sagovornik X: TT, dobila sam Vaš telefon od Curly. TT, Vi ste nezaposleni, jel tako? (iritantni glas ne prestaje)

TT: Da, ja sam diplomirala pre dve nedelje

(Da, nisam mogla da prevalim preko usta da sam nezaposlena. Čudno, al nisam mogla. Toliko puta su mi kada sam diplomirala čestitali i u zezanju rekli- i jel znaš sada šta si ti (misleći da ću reći novo zvanje koje imam sa ponosom), na šta sam odgovarala poučena iskustvom zbog istog pitanja postavljenog mi pre dva minuta gde sam saznala čuveni odgovor- nezaposlena. Tada smo se svi smejali, neznajući zapravo koliko je ludilo u Srbiji po pitanju posla. Tada sam mislila, a sigurno i svi oni da je meni najlakše da nađem posao… Ali nije baš tako. Možda mi je zbog svega toga bilo i teško da kažem- Da, ja sam nezaposlena! I šta je to zapravo, to je samo još jedan od odgovora. Moguće da sam se plašila i etikete koja se dobija tim nazivom, a možda su mi pred očima bile slike svih onih koje poznajem i koji stalno govore kako je država propala, kako nema posla, kako su nezaposleni, a zapravo sede kod kuće, gledaju TV i roditelji ih i dalje izdžavaju iako su odavno prevalili 25, a neki i 30. Možda. A možda su mi sve te slike bile u glavi kada sam odgovorila da sam diplomirala. Verujem da je to normalno, razmišljah ovih dana i o tome. Pa logično je da sebe vidim kao diplomiranog, a ne kao nezaposlenog- 5 godina sam bila student, još uvek sebe ne vidim kao nezaposlenog. I taj master koji mi se smeši valjda mi daje propusnicu i dozvolu da sebe još uvek tako ne nazivam? J )

Sagovornik X: Sjaaaaaaajno, čeeeestitam!!!

(Mislila sam da se onako iritirajući ton teško može povisiti, ali avaj, ovo je bilo još glasnije i iritantnije)

TT: Hvala.

Sagovornik X: TT, koliko imate godina?

TT: Pre par dana sam napunila 25

Sagovornik X: Diiiiiiiiiiiiiiivno, čestitaaaaam!!!

(Tada sam zažalila što sam je uopšte ohrabrivala da ima još jednu priliku da povisi svoj ton. Lepo sam mogla da kažem 25. Mooorala sam da pretpostavim da će se ton povisiti u skladu sa malopređašnjim iskustvom. Da, pogađate, ponovo je bila neizmerno ushićena što je vrlo uticalo na moje jadne uši koje nisu znale šta ih je snašlo)

TT: Hvala.

Sagovornik X: Mi smo distributeri. TT, vidite, mi otvaramo mnogo pozicija i trebaju nam osobe za te pozicije. Zaista pružamo mnooogo prilika i o svemu tome ćete više imati prilike da čujete kada budete došli kod nas. Ono što sada mogu da Vam kažem je da su pozicije u vezi sa menadžmentom, istraživanjem tržišta, ljudskim resursima. Radi se 8 sati. Plata je mesečna i fiksna. Dakle ponavljam, plata je mesečna i fiksna. Da li ste Vi TT zainteresovani da dođete u utorak na razgovor?

TT: Jesam, recite mi samo gde i kada tačno.

Sagovornik X: TT, znate li gde je Ortopedska klinika Rudo?

TT: Znam.

(pitam se kakve veze ima ortopedska klinika sa marketinškom agencijom i distributerima u isto vreme. I zašto pobogu toliko puta izgovara moje ime? )

Sagovornik X: E pa mi smo odmah preko puta. Znate one Colonial Sun teniske terene i spa centar?

TT: Mislim da znam.

Sagovornik X: E pa mi smo odmah tu u broju 36.

Razgovor će se najverovatnije obaviti u utorak, ali to ću Vam svakako javiti detalje.

TT: Hvala na ukazanoj prilici, vidimo se onda tamo.

Sagovornik X: Ukoliko Vam nešto bude trebalo, TT, slobodno me pozovite na broj 2068-616. Ja sam tu svaki dan od 16 do 21h. Da li mogu da Vas pozovem na ovaj broj u vezi sa razgovorom.

TT: Ukoliko nije problem, radije bih da me pozovete na mobilni, retko sam ovde, te ćete me tako brže naći.

Sagovornik X: Nema problema, ovo je Vaš broj (i izgovori moj tačan broj mobilnog)?

TT: Da, to je moj mobilni (Vidim, Curly im je dala i moj mobilni i moj fiksni).

Saovornik X: Hvala Vam puno TT, čujemo se uskoro u vezi sa razgovorom.

TT: Hvala Vama na ukazanoj prilici.

Sve vreme razgovora sam se bukvalno suzdržavala da ne prasnem u smeh. KJ koji je bio prisutan dok sam razgovarala sa Sagovornik X, je bio zbunjen, tačnije, jednog trenutka se i on smejao, a narednog me je pogledao ozbiljno, tako da shvatim da je posao u pitanju i da ne treba toliko da se smejem.

Sa njim sam i podelila prva iskustva iz razgovora.

TT: E, ubi me ako ovo nije kirbi ili neki multi level marketing J

KJ: A zašto bi morao da bude to? Zašto sve gledaš negativno? Zbog čega nekad ne bi pomislila da te čeka neka super prilika, ili neki zanimljiv posao? Zašto uvek polaziš od činjenice da će nešto biti loše ili ono što ti se neće svideti?

TT: Sećaš se one predstave „Život broj 2″ koju smo gledali kod Curly u pozorištu? E pa ova kao da je ispala iz te predstave.

(tačnije, prodavala je svoju kompaniju kao Danijel Sič, glumac koji je predstavljao marketing i reklamu na TV-u i pokušavajući da proda proizvod-mokru krpu. Bio je toliko iritantan kao i spikeri u TV shopu ili pak nekoj emisiji koja je posvećena nekom obično skupom, beskorisnom proizvodu namenjenom širokim narodnim masama)

KJ se nesmeja, bilo mu je jasno na šta mislim. Ponekad se setimo te predstave i uvek se smejemo tom delu i ironičnim dijalozima iz Života broj 2.

KJ ima posebnu ulogu u mojim poslovnim pregovorima i poduhvatima. Često je čvrst oslonac kada posustajem, ali neretko i oštar kritičar i kočničar kada vidi da letim previše visoko. Možda je pomislio da sam ponovo krenula ka oblacima kada sam se toliko smejala razgovoru koji sam vodila sa Sagovornikom X, i možda je baš zbog toga naš dijalog usledio u ovom pravcu.

KJ: A ja baš mislim da to nije Kirbi kako ti kažeš.

TT: U svakom slučaju nemam šta da izgubim, osim možda još malo samopouzdanja J

Šalim se, možda je zaista neka ok prilika. Uostalom, toliko već tražim posao da ne smem da propustim ni jednu priliku, čak ni ovu koja mi se čini kao totalna lakrdija. Idem da vidim šta me čeka. Ali kad ti kažem- kirbi 100% ! J

KJ: A šta ako nije?

TT: ‘aj  ” se kladimo da jeste!

KJ: ‘aj, vodim te na večeru ako jeste i dosta više sa tim razmišljanjem o Kirbiju.

TT: Ma kad ti kažem, ili Kirbi, ili neki multilevel shit.

KJ: Hajde malo da google-ujemo pa da vidimo šta je

Uprkos našem odličnom guglovanju, kombinacijom slova u reči (kompanije „Mokra krpa) na sve moguće načine, veštim pretraživanjem KJ koji je bio odličan u tome -ništa ali ništa nismo uspeli da nađemo o toj firmi. Ne postoji ni adresa, ni telefon koji sam dobila na koji navodno mogu da se javim kad god poželim; ne postoji ništa što bi ukazivalo na to da postoji osoba ili firma koja predstavlja reč kompanije „Mokra krpa”.

TT: I šta sad? Ko zna šta je to? Nije isključeno da me prodaju u belo roblje kao u onoj knjizi gde je glavna junakinja otišla na razgovor za posao i završila u haremu.

KJ: mislim da je dobra ideja da neko ide sa tobom.

TT: Da, to je i meni palo na pamet. Već sam smislila da pitam Musculusa da ide samnom. No, možda me ovi neće ni pozvati. Ko zna da li sam zadovoljila kriterijume u telefonskom pozivu.

Ponedeljak, negde oko 18h

Ovoga puta zvoni mobilni telefon- broj nepoznat

TT: Halo, TT je.

Sagovornik X: TT, dobro veče, zovem po dogovoru da pitam da li Vam odgovara da intervju bude sutra. Da li Vam više odgovara u 13h ili pak u 15 ili 16?

(I dalje euforičnim tonom razgovara, ali sada znatno smirenije- verovatno je dobila ono što je htela- zainteresovanost na početku. Došlo mi je da je upitam da li je dobro pošto je prošli put razgovor znatno drugačije zvučao, ali se suzdržah, za svaki slučaj, ukoliko ipak bude neka ok prilika…možda…samo možda…nada poslednja umire J )

TT: Ja sutra u 12h imam važan sastanak u D, nisam sigurna do kada će trajati, ali pretpostavljam da će se završiti do 16, tako da ukoliko Vam to odgovara, biram 16 časova.

Sagovornik X: Onda ću Vam izaći u susret TT, hoćete li u 15:30 ili u 15:45?

TT: Ukoliko ne može navedenih 16, onda bih izabrala 15:45.

Sagovornik X: Imamo dogovor TT, sutra u 15:45 u našim prostorijama. Da li sam Vam objasnila gde da dođete?

TT: Da, jeste, preko puta klinike Rudo u blizini Spa Centra.

Sagovornik X: Sjajno, onda smo se dogovorile TT, vidimo se sutra- doviđenja.

TT: Samo još nešto, ja se izvinjavam Sagovorniče X, treba mi Vaša mala pomoć ako nije problem.

Sagovornik X: Naaaaraaavno, tu sam da pomognem svakako.

TT: Ja sam ovih dana baš pokušavala da pronađem nešto o Vašoj kompaniji, ali pošto nisam uspela, možete li Vi nešto više da mi kažete o tome?

Sagovornik X: Aaaa, naaažalost ne mooogu, to ćete sve morati sutra.

TT: Ja sam pokušavala da se informišem na Internetu, ali ne postoji ni jedna strana ni jedan podatak koji govori o Vašoj kompaniji. Rekli ste mi da ukoliko mi bilo šta zatreba da Vam se obratim, pa evo sad koristim tu priliku da Vas zamolim za pomoć kako bih se informisala detaljnije i pripremila za sutrašnji intervu

Sagovornik X: Jao daaa, naš sajt neće biti u funckiji dva-tri naredna dana. A šta Vas tačno zanima? Pa rekla sam Vam da sve možete da saznate sutra.

(jeste da, sad kao imaju sajt ali eto baš dva dana kad ja gledam nije u funckiji)

TT: Pa recimo čime se bavi Vaša firma, da li je to u pitanju prodaja, da li je to kojim slučajem kirbi, koje su to pozicije koje ste pominjali i na koji način ja mogu da se pripremim za sutrašnji razgovor.

Sagovornik X: Pa moram da Vam priznam da se bavimo i (sa naglašenim i) prodajom i da se dosta putuje, ali to ćete sve morati sa Sagovornikom Z sutra. Ona će Vam svakako odgovoriti na sva ta pitanja i u vezi sa pozicijom i u vezi sa svim ostalim što Vas interesuje.

TT: Dakle ne postoji način da mi Vi sada kažete te osnovne informacije kako ne bih otišla nepripremljena što nije baš preporučljivo, jelte.

Sagovornik X: Nažalost ne postoji, to ćete sve sutra. Ne brinite, možete bilo koga da povedete sutra sa sobom.

TT: U redu onda. Hvala Vam

Sagovornik X: Hvaaalaaa Vaaamaa

Nakon dve sekunde javila sam Muskulusu da mi je potreban sutra i zamolila ga da krene samnom

TT: Čuj Muskulus, idem na jedan mutnjevina razgovor: ili će da me prodaju u belo roblje, ili se bave trgovinom organa ili je u pitanju neki multilevel shit ili Kirbi što mi se čini kao najverovatnija opcija. U svakom slučaju dobro bi mi došli sutra tvoji mišići i tvoj mozak. Možeš li molim te da ideš samnom?

Muskulus: Naravno, nema problema, biću tamo.

Ukrakto sam Muskulusu objasnila sve. Zajedno smo se smejali ali i zaključili da treba da odem da vidim šta je. Jedno iskustvo više u svakom slučaju.

Utorak, 15:45

Muskulus me već čeka ispred broja 36. Uprkos svim obavezama uspeo je da se iskombinuje i bude podrška. Malo mi je laknulo jer ga vidim. Naslušala sam se mnogo negativnih priča devojaka koje su tražile posao. Nailazile su bukvalno na sve i svašta i završavale i počinjale svoju karijeru na razne surove načine. Nisam želela da budem jedna od njih.

Ukoliko su i pomislili tako nešto, ja ću biti pametnija, Muskulus je tu i teško njima ako nešto pokušaju. J

Proverila sam da li je sve na svom mestu i krenula ka zgradi.

To je neka nova prilično fency zgrada. Da ne bih kasnila nisam puno zagledala, već samo samopouzdano ušla u foaje zgrade.

Za pultom je stajalo 5 žena od toga 3 srednjih godina, 2 poprilično mlade i jedna oko 45.

Predstavila sam se kratko. Jedna od njih je izašla iz pulta. Ostale su me pogledale na trenutak a onda se vratila svojim glasnim pričama koje su mi se učinile kao klasično tračarenje.

Sagovornik Y: Evo, popunite ovo.

U ruke mi je tutnula jedan list a4 formata zakačen za fasciklu.

Pogledah u Muskulusa i nasmejah se. Tiho ga upitah – šta sad? Čvrsto rešena da im ne ostavljam nikakve lične podatke, a i sa Muskulusom sam popričala pre ulaska u foaje baš na tu temu i on je bio istog mišljenja.

Muskulus: Ma lupi neke podatke, nemoj tačne da daš.

I tako ja krenuh u popunjavanje formulara. Na njemu nije pisalo ništa sem pitanja na koja treba da odgovorim. To je već dovoljno sumnjivo da ne ostavim ni jedan svoj podatak, a ni podatke ljudi, tačnije tri osobe kod kojih bi mogli da se raspitaju o meni ukoliko bude bilo potrebno- jedna od obaveznih stavki u formularu.

Šacnula sam sa strane i videla još jednog kandidata koji je popunjavao formular. Primetila sam da je baš to ozbiljno shvatio s obzirom da ga je mnogo dugo popunjavao (pomislih -pobogu, to je samo formular sa tvojim ličnim podacima i kontakti ljudi koji su ti bliski, nije IQ test ili pak test kojim se postaje državljanin neke zemlje sa surovim propisima). Bio je poslovno obučen sa kravatom i sakoom, preznojavao se i kao pomoć koristio mobilni telefon. Imao je izmedju 25 i 28 godina.

Svoj formular popunila sam brzo, namignula Muskulusu i na taj način rekla da idem na naredni korak. Ustala sam i potražila nekoga kome bih mogla da kažem da sam završila. Žene za pultom su i dalje živopisno razgovarale i nisu se baš uzbudile što sam ja popunila upitnik.

Sagovornik Y: Gotovo?

TT: Da, popunila sam.

Sagovornik Y uze formular i krene iza pulta. U tom trenutku jedna od žena iza pulta (ona od oko 45 godina) izađe iz pulta i krene ka drugom delu prostorije.

Ja i dalje stojim na mestu sa kog su mi uzeli popunjen formular i čekam dalja uputstva.

Sagovornik Y: Pa krenite za Sagovornikom Z, šta čekate?

Pokušah da stignem Sagovornika Z koji će me očigledno intervjuisati, ali ona je već bila za stolom u zasebnoj prostoriji. Predstavih se prilikom ulaska u prostoriju. Sagovornik Z  je i dalje pokušavala lepo da se smesti u svojoj stolici. Sve to vreme čekala sam da me ponudi da sednem, ali to se desilo tek nakon 10-ak sekundi, tačnije, shvativši da me neće ponuditi da sednem, a da se to od mene očekuje, reših da prekršim pravila pristojnosti i sednem na predviđeno mesto. Ostadoh u kaputu jer mi nije ponuđeno da ga skinem i da se osećam prijatnije.

Sagovornik Z: Recite mi sad nešto o sebi.

TT: (sagnuh se da uzmem svoj CV iz torbe kako bih joj dala). Sada ću da Vam dam i svoj CV da imate … ( ne stigoh da završim rečenicu jer me je prekinula)

Sagovornik Z: Ne, ne, ne treba mi Vaš CV. Samo mi jednostavno recite nešto o sebi.

Začuđena činjenicom da kategorički odbija moj CV čak i da pogleda ili pak da ima za arhivu ukrakto rekoh par stavki o sebi. S obzirom da nisam znala o kakvoj kompaniji se radi, birala sam one opšte i od svega po malo. To mi bar nije problem pošto imam najrazličitije stavke i pozicije na kojima sam bila.

TT: Pošto još uvek ne znam o kakvoj poziciji je reč, rećiću Vam neke osnovne informacije, pozicije i poslove koje sam obavljala.

Tada sam krenula da pričam o sebi, opet samo zaista osnovno jer sam videla da me i ne sluša već je cilj da što pre završim svoje izlaganje. Nakon minut-dva me je prekinula.

Sagovornik Z: Mi smo kopanija „Mokra krpa”. Na tržištu Srbije postojimo već 16 godina…

(i tako mi je pričala o kompaniji, kako je osnovana u Americi, ko je osnovao, koliko zemalja članica postoji u internacionalnom sistemu i sve to što je valjda trebalo da me impresionira i navede da pomislim da sam na sjajnom mestu. Za razliku od Sagovornika X bila je znatno prijatnija za uši, manje napadna ali svakako se videlo da mrzovoljno obavlja svoj posao na intervjuu).

Sagovornik Z: Bavimo se prodajom. U ovom trenutku bitno nam je da odredimo ljude za vodeće pozicije- menadžment. Postoji mnogo otvorenih pozicija za koje tražimo prave ljude, jer znate, mi prodavaca imamo zaista mnogo, ono što nam je potrebno je jak menadžment. Međutim, iako je reč o menadžment pozicijama, potrebno je da svi pre toga prođu obuku od 3 dana i rade u prodaji 6-8 nedelja. Šta vi mislite o tome? Da li bi to Vama odgovaralo?

TT: Iskreno, nikada se nisam bavila prodajom i ne znam kako bih se snašla u tome, ali svakako mogu da Vam kažem je da kad nešto preuzmem na sebe da je to urađeno, da poštujem dogovore i da sam timski igrač koji poštuje svoj tim. Takođe bih volela da čujem još malo informacija o svemu, pošto mi još uvek nije jasno o kakvim proizvodima je reč.

Sagovornik Z: Kako mislite više informacija?

Očigledno da je niko do sada nikada nije pitao nešto slično. Mislila je verovatno da je nikad niko neće ni pitati pa je zbunjeno, nepripremljeno odgovorila.

TT: Pa Vaša koleginica, Sagovornik X mi je rekla da će mi Sagovornik Z odgovoriti na sva moja pitanja, Vi ste sagovornik Z, zar ne?

Sagovornik Z: (po malo uvređenog ponosa jer kako pobogu da ja ne znam ko je ona) da, ja sam Sagovornik Z!

Sada joj nije smetalo da mi kaže puno ime i prezime sa sve funckijom. Napominjem da je ovo sredina razgovora i da mi se na početku nije predstavila niti me udostojila rukovanja i rečenice: Izvolite sedite.

TT: (ustadoh i krenuh da se rukujem sa njom, stavljajući joj do znanja da se nismo upoznale). The Traveler, drago mi je.

Sagovornik Z: Šta Vas koknretno interesuje?

TT: Ja sam na internetu pokušala da saznam bar nešto o Vama, ali nažalost ni jedna strana na ogromnom internetu ne govori ni jednu jedinu reč o Vama. Zbog toga sam se obratila Vašoj koleginici Sagovorniku X koja mi je obećala da ću danas te informacije dobiti od Vas.

Sagovornik Z: (iznerviranim tonom) Kako nema ništa? Meni je danas bar šestoro njih reklo- „A, Vi ste Kirbi”!

Na samu reč Kirbi počeh da se smejem glasno u sebi. Intuicija me ipak nije prevarila. Iako još uvek nisam imala dodira sa ovim čudnim ljudima-prodavcima, svakako sam nanjušila u njihovom iritantnom tonu i načinu ophođenja da su obični šarlatani, i pre svega da me tako nešto ne interesuje. Činjenica da se HR Menadžer ili Trener kako sebe naziva, naljutio na mene i bio iznerviran istinitom činjenicom da nema podataka o njima na internetu, dalo mi je prostor da se malo igram sa njom.

Ukoliko ste se bar malo bavili oblašću HR-a ono što znate je da niko ko radi intervju ne sme da bude neprijatan, a kamoli da protivureči kandidatu i da se još svađa sa njim. Osoba koja sebe naziva Trenerom još manje- trener mora da bude strpljiv, staložen i pravi znalac kada je psihologija i oblast socijalnog ponašanja u pitanju.

Reših da se igram i da se slatko zabavim. Da budem iskrena, nisam išla sa namerom da je ja sad nešto posebno iznerviram i vozam kroz njena sopstvena raspoloženja, ali kroz razgovor i do tada i kasnije shvatih da bi to bila odlična prilika J Shvatih da taj posao ne želim pretpostavljajući šta me čeka i reših da se igram sa promenama raspoloženja Sagovornika Z. Mišljah da je dovoljno obučena da joj se promene ponašanja ne dešavaju uopšte ali sam se, što je razgovor više odmicao uverila u potpuno suprotno. Sve to me je jaaako zabavilo, a činjenica da ja vodim razgovor i remetim joj duševni mir jednostavnim pitanjima i činjenicama mi je govorila da je ovo ipak jedno novo iskustvo, koje teško da ću moći ikada na takav način da doživim.

TT: Ja Vam sa sigurnošću kažem da na internetu nema ni jedna informacija o Vašoj firmi. Pokušala sam da se pripremim za razgovor. Želela sam da modifikujem i svoj CV u skladu sa tim, ali nisam mogla zbog nepristupačnosti informacija. Zaista ne znam ni na koji način ste me uopšte kontaktirali.

Sagogovrnik Z: (sad već potpuno ljutito, prekršta ruke i njen body language govori dodatno da je napadnuta). Ne, sigurno ima informacija o nama! Niste u pravu!

Pozvali smo Vas preko belih strana- pa to se radi svuda u svetu!

TT: Verujte da jesam, evo i moj drug koji sedi u hodniku može Vam potvrditi tu informaciju, a to možete i pogledati jednostavnim odlaskom na internet nakon ovog razgovora.

Sagovornik Z: Kako je moguće da samo Vi niste našli informacije o nama, a već 5 ljudi pre Vas mi je reklo da je na internetu sve pronašlo i da čak ne moram ništa da im pričam.

Naredni put bi verovatno bio 4 čoveka, pa 3 čoveka…očigledno ni ona jadna ne zna šta da kaže pa onda menja informacije.

Odlučih da spustim ton, promenim pristup i pokušam da je smirim i pridobijem. Naš razgovor se nastavlja

TT: Onda se zaista izvinjavam, Vi ste sigurno u pravu. Verovatno ja nisam dovoljno dobro pretraživala. Ponovo ću pogledati i izvinite zbog greške koju sam napravila i moje neinformisanosti.

Sagovornik Z u potpunosti menja raspoloženje. Sada je već u stilu: „Pa naravno da sam u pravu, ja sam uvek u pravu.” . Situacija se smiruje.

TT: Što se prodaje tiče, ja sam potpuno zagovornik teze da jedan menadžer mora da krene od najniže faze da bi razumeo sve pojedinačne procese i na najbolji način koordinirao svakim od njih na poziciji na kojoj bude bio. U skladu sa tim mislim da je dobra ideja da neko ko želi da bude na nekoj od menadžment pozicija u Vašoj firmi, prođe prvo prodaju da bi znao na koji način može sa svog mesta kasnije da je unapredi.

Sagovornik Z: (potpuno potkupljena onim što je zapravo htela da čuje malo pre, a možda i dobivši više od toga kreće prijateljski da ćaska samnom). Svakako, jer ne može on da zna sa kakvim se problemima susreće dok ne iskusi sam na svojoj koži to

TT: Sve karike u procesu treba da budu na pravi način povezane, a jedino u prodaji može na pravi način da startuje (nadopunjujemo se mi i već postajemo najbolje prijateljice)

Sagovornik Z: (jako ljubazno) Šta ste ono želeli da saznate o našoj kompaniji?

Želeći da vidim da li je moguće da je ponovo razljutim reših da je ponovo isprovociram.

TT: Interesuje me sve o tim pozicijama o kojima sam dobila obećanje da ću čuti od Sagovornika X. Dakle koje sve pozicije postoje, koji krug razgovora mi konkretno danas vodimo, na koji način Vi vidite mene u svojoj kompaniji, koje su to mnoge pozicije o kojima ću upravo sada čuti i šta je sve potrebno da znam u vezi sa tim?

Sagovornik Z: (sada potpuno iznenadjena postavljenim pitanjima, očekujući prijateljsku atmosferu dobija pregršt pitanja na koja se nije pripremila za danas. Ton kojim je govorila bio je iznenađeno-uplašen i poprilično napadan).

Vama ništa ne znači to što ću Vam sada nabrojati pozicije (i počne da nabraja 4 pozicije). Mi ih imamo zaista puuuno. Takođe Vam ne znači ni da Vam kažem šta se radi na njima kada niste u materiji. (i dalje istog uvređenog tona- u fazonu, a lepo smo mogle da ćaskamo i da me ti ne pitaš konkretna pitanja).

Znate kako, ja ću sutra držati treninig. Na njega će biti pozvani svi oni koji uđu u uži krug. Tada ću ja jedno dva pa čak možda i triii sata pričati o svim tim pozicijama.

TT: Dakle trening predstavlja prezentaciju Kirbi proizvoda ili pak naredni krug intervjua, ili pak nešto treće- tipa obuku za prodaju Kirbija?

Sagovornik Z: (opet je smanjila ton, sada smo opet prijateljice, doduše poverenje nije kao prošli put, ali biće to sjajno cheep chat prijateljstvo! ) na treningu će se sveee preći. I o kompaniji i o svemu, ništa Vi ne brinite. Ne bih sada da Vas zamaram sa detaljima.

Ok, vidim ja brzo menja raspoloženja, my work is done here. Poigrala sam se i sada ću samo da je kuliram i odem odatle. Jedva čekam da Muskulusu ispričam iskustva pa da se zajedno smejemo neprofesionalnosti ovih šarlatana, ali takođe i da plačemo nad sudbinom svih onih koji će morati da rade u ovoj kompaniji gde će im glavni trener biti nervno labilna osoba.

Sagovornik Z: Ja ću sada imati razgovor sa direktorom nakon čega ćemo odabrati one za sutrašnji trening (napominjem da direktor nije bio prisutan, niti je postojala kamera u toj prostoriji pa da bar na osnovu snimka učestvuje u odabiru kandidata). Molim Vas da 24h budete dostupni na ovaj broj telefona i nadam se da se vidimo sutra.

TT: Drago mi je da smo se upoznale, hvala na ukazanoj prilici!

Sagovornik Z i dalje sedi i gleda u svoje papire. Posedeh još par sekundi i pošto mi ništa nije rekla krenuh sama da ustajem.

Sagovornik Z: To je to.

TT: Hvala najlepše.

Sagovornik Z brzo pohita ka vratima ukazujući mi da požurim iako to nije bio slučaj malo pre. Stajala je na vratima i iščekivala da što pre izađem. Na izlasku iz prostorije pružih joj ruku kako bismo se pozdravile kako pravila pristojnosti nalažu. Kulminacija celog razgovora usledila je nakon tog mog gesta

Sagovornik Z: Jao ja sam upravo namazala ruke, pa ne mogu da se pozdravim.

Jedva se suzdržah da ne prasnem u smeh sa sve držanjem za stomak, ali samo se nasmejah za svoj račun i zađoh. Žene za pultom su i dalje tu stajale. Muskulus me je čekao, a kasnije saznah da se ludo zabavljao fotografišući tepih sa natpisom Kirbi. Kasnije je to poslao KJ-u koji je dobio dokaz da smo ipak bili u Kirbiju J

Po izlasku iz zgrade, videli smo par dama u poznim godinama sa usisivačima u svojim kolima. I tada nam je bila još jasnija ciljna grupa i kupaca i zaposlenih u famoznoj kompaniji Mokra krpa, predstavništvu nadaleko čuvenog Kirbi usisivača.

P.s.

Ovo pišem zbog svih onih koji traže posao. Ipak ne treba ići na sve što ti ponude, sada imate moje iskustvo pa ne morate Vi trošiti svoje vreme i novac da biste shvatili da ne želite da budete deo takvog sistema. Dobro razmislite da li želite da budete deo nečega, dobro se raspitajte i nikako ne prihvatajte kompromise ovakve vrste osim ukoliko niste baš u bezizlaznoj situaciji. Smatram da svi iole pametni i vredni mogu sebi da priušte da razmišljaju na drugi, bolji način, tako da ma koliko bili očajni u potrazi za poslom, poštujte sebe pre svega, svoje vreme i svoj novac. Nemojte da dozvolite da vas potcenjuju sumnjivim ponudama i postupcima. Pre nego što bilo šta potpišete, dobro pročitajte, i svakako dobro izvagajte šta želite i zbog čega nešto radite. Ne plašite se da kažete ne lošim i nesigurnim stvarima, jer će Vam to svakako doneti dragoceno iskustvo, a verovatno i novu priliku da uradite nešto što zapravo želite.

Druga grupa zbog kojih pišem ovo su psiholozi i HR menadžeri, da vide kakvi ljudi se sve nazivaju njihovim titulama, ali i da pripaze da i oni ne postanu takvi radeći u suludim sistemima poput Kirbi i Mokra krpa kompanije.

Takođe ovo pišem zbog Prokke, koji me je zamolio da to objavimo prvo na njegovom blogu.

P.p.s.

Draga Majo, Lalo Milosavljević i direktore čuvene kompanije Falco,

Sada ne morate da brinete što informacija o Vašem poslovanju. Biće na minimum 5 različitih strana na internetu i u nekoliko štampanih medija.

Sada konačno imate nekoliko stranica gde će ljudi saznati o Vama i ne samo fantomskih šestoro, naprotiv, svi će imati priliku da se upoznaju sa čarima Vaše neverovatne poslovnosti, originalnosti i inventivnosti koja Vas zaista izdvaja od drugih kompanija na tržištu.

Hvala vam što ste baš mene pronašli u belim stranama, tačnije mogu drugaricu Curly , zaista mi je bilo zabavno sa vama.

Dragi svi, čuvajte se belih strana i nepoznatih ljudi koji daju sebi za pravo da Vas zovu telefonom- možda baš i Vi sutra dobijete iritantni poziv dotične Maje koja će Vam ponuditi sjaaajnu priliku za posao.

Ja nastavljam da tragam i pronalazim nove prilike, upoznajem nove ljude i putujem, sa željom da nađem ono što će me učiniti srećnom. Možda je to što tražim baš tu iza ugla, a možda me mnogo hoda čeka do cilja. Vreme će pokazati.

Photoshop kao suština marketinga

Postoji čudno verovanje u našem narodu, da ko ima oglas – ima i marketing.

Postoji još čudnije verovanje u našem narodu da oglas (pa samim tim i marketing) svako zna i ume da radi. Dobro, možda ne baš svako, ali svako ko zna da crta u Corelu, ili u Photoshopu. Otprilike, uključi se računar, uđe se u neki od programa i – posle sve ide samo od sebe – i definisanje poruke i osmišljavanje naslova i osmišljavanje teksta i izbor boja i izbor fontova i kreiranje ilustracije i… O izboru medija da i ne govorimo.

Naše podneblje je bogomdano za naturščike raznih vrsta, jer postoje osobe koje će im rado poveriti budućnost svojih projekata (da ne zvučim pretenciozno, pa da kažem “svojih kompanija”) na kojima mogu “in vivo” do mile volje da vežbaju nešto što ne znaju, ali vole to da rade. Jedini uslov je da su jeftini. (Da pojasnim – jeftino je ono što malo platite, ali vredi i manje, a povoljno je ono što vredi više nego što ste platili…)

Znate šta, ja znam kako se drži skalpel (čak štaviše, jedan ujak i dva strica su mi bili hirurzi), ali nikad mi ne bi palo na pamet da probam nekog da operišem! Pitam se, da li bih, ipak, našao nekog ko bi i na to pristao… samo ako sam dovoljno jeftin!?

Nerado pričam jednu anegdotu (događaj je istinit, inače bih ga pričao kao vic, a ne kao anegdotu) o vlasniku jedne domaće kompanije koji je tržišnim vodama dosta uspešno plivao tokom 90-ih godina, sve bez (ozbiljnog) marketinga. Kako su te godine počele da izmiču, i njemu je tržište počelo da se izmiče… Shodno tome, odlučio je da se u svojoj kompaniji ozbiljnije pozabavi marketingom. Elem, sretosmo se mi, tako, jednom prilikom, u jednoj od obližnjih kafana (svaki poslovni Srbin ima bar jednu takvu “isturenu kancelariju”) i sedosmo da pričamo o oglašavanju, kao i par puta pre toga. Ovog puta, međutim, nije bio sam – sa njim je bila i njegova koleginica koju je poveo da je upozna sa mnom. Ispostavilo se da je ona začetak nove službe marketinga u njegovoj kompaniji. “Odlično!” pomislio sam, “Najzad je rešio da marketing digne na neki viši nivo”. Nju je iz komercijale prebacio u marketing, ne zna još mnogo o tome, ali materija je interesuje i naučiće šta joj nedostaje. “Pa, dobro,” pomislih “bolje da je komercijalista, nego sekretarica (pošto znam i takve slučajeve)…”. Međutim, sledeća njegova izjava mi je razvejala sve iluzije: “E, sad još samo da nauči Photoshop i onda možemo da zaokružimo marketing!” Da je rekao “Excel”, popio bih još jedno piće, ali na “Photoshop” meni se diže kosa na glavi, ja se digoh sa stolice, platih šta sam popio, promrmljah nešto zbog čega moram da žurim i odoh u noć. Ne sećam se koje je doba dana bilo, ali je meni, definitivno, od tog “Photoshopa” pao mrak na oči…

Zašto “nerado pričam”, možda se neko pita. Pa zato što je takvih vlasnika još uvek jako puno na našim prostorima. Kada takvi ljudi promene svoj način razmišljanja, a oni koji ne promene postanu retkost, ja ću pomenutu anegdotu vrlo rado pričati sećajući se marketinških početaka na našim prostorima. Ako me pre toga starost ne omete u prisećanju pomenutog događaja…

I, posle svega rečenog, da li je oglas = marketing? NIKAKO!

Oglas nije ni promocija, već samo jedan njen deo (tačnije jedan deo jednog od instrumenata promotivnog miksa – privredne propagande iliti advertajzinga (po Vuku)), a i promocija je samo jedan od instrumenata marketing miksa. Čak ni marketing miks nije marketing, već samo jedan njegov deo…

Da li se sad stiče osećaj o tome koliko, u stvari, oglas nije marketing?…

Već sam na našim blogovima sretao razmišljanja bliska ovom i siguran sam da veeeelika većina čitalaca ovog bloga zaista nema tu dilemu da li je oglas marketing, kao što sam siguran da veeeelika većina onih koji to ne znaju ovaj blog ne čita… Ali, ipak, kad sam već načeo tu temu, da je i “zaokružim”…

Pa, dobro, šta je onda marketing?

Marketing je poslovna filozofija skoncentrisana na korisnika i njegove potrebe.

Marketing je koncept stvaranja profita kroz zadovoljenje korisnika.

Marketing je proces određivanja potreba i želja korisnika i kreiranja proizvoda/usluga koji ispunjavaju te želje na najefektniji i najefikasniji način.

Pre nego što krene u izvršavanje aktivnosti, marketing mora da ima definisan cilj (ŠTA se želi postići), definisanu strategiju (KAKO doći do zacrtanog cilja) i taktiku (KAKO realizovati strategiju).

Da bi ostvario svoju funkciju, marketing mora u sebi da sadrži istraživanja (tržišta, aktuelnih korisnika, potencijalnih korisnika, proizvoda, distribucije, konkurencije), analize, planiranja, mora da definiše aktivnosti, termine i odgovornosti, mora da kreira idejna rešenja i da ih testira, mora da prati medije, da se bavi njihovim zakupom i monitoringom, mora da vrši kontrolu efekata koje ostvaruje na tržištu… Sve to (i još štošta) čini marketing.

Znanje Photoshopa ne može da vam škodi, ali vam neće ni pomoći da se bavite marketingom.

Eto, “zaokružio” sam je…

Autor slike: Predrag Milićević

Mada, kad malo razmislim, posle ove rečenice je sve jednostavnije, neka predstavljanje ipak počne odavde:
- kreativan, inicijativan, duhovit
- neko ko se ne boji izazova, lažnih i pravih autoriteta, visokih funkcija i preuzimanja odgovornosti, ali opet oprezno vaga šta je najbolje za njega i njemu drage ljude (pre svega se to ogleda u hrabrosti da u poslednjih 5 godina promeni skoro isto toliko funkcija u vrhu marketinga u nekim od najvećih domaćih kompanija).

Veliko mi je zadovoljstvo da Vam predstavim Predraga Milićevića.
Njegovi tekstovi, bazirani uglavnom na vlastitom iskustvu, pomoći će nam da upoznamo poslovni svet kroz njegovu vizuru.

Kontradiktornost koja ga je pratila čitavog života i karijere (ETF vs. marketing, ozbiljnost vs. duhovitost i harizmatičnost, želje vs. mogućnosti, kreativnost vs. stroga pravila) predstavljaju sjajnu osnovu za fuziju svega toga o čemu će nam pisati.
Dobrodošao, osećaj se kao kod kuće!

Predrag Milićević – Dobar dan, kako ste?

Nervozno. Ako na razgovoru za posao i dobijete na početku ovakvo pitanje, verovatno nećete odgovoriti baš tako iskreno. Ali Vaša neverbalna komunikacija će možda reći i šta ne želite…

Nervoza je razumljiva, bilo da ste na putu da dobijete svoj prvi posao ili da promenite postojeći. Međutim, možete dosta da uradite za sebe (a protiv nje) ako se pripremite za razgovor. Bar neće biti onog dela nervoze koji izaziva strah od nepoznatog.

Razgovor za posao se (po definiciji) sastoji od pitanja i odgovora. OK, ali kakvih pitanja, kojih… i šta bi trebalo da budu „pravi“ odgovori…? Nervoza raste, jel da? Na Internetu se mogu naći razni spiskovi pitanja, od kojih neki sadrže i impozantnih 100, ali zadržimo se ovde na nekoliko najbitnijih:

• Kažite mi nešto o sebi.
• Zašto bi baš Vas zaposlili?
• Šta možete uraditi za nas što niko drugi ne može?
• Koje su veštine i znanja esencijalni za uspeh na toj funkciji? (Koje Vi posedujete?)
• Zašto menjate posao?
• Šta mislite o svom trenutnom ili prethodnom šefu?
• Navedite 5 najvećih uspeha na prethodnom poslu.
• Navedite 5 najvećih uspeha u Vašoj karijeri.
• Zašto želite da radite za nas?
• Šta je Vaš idealan posao?
• Šta su ciljevi u Vašoj karijeri?
• Šta su vaše jake strane?
• Šta su vaše slabosti?
• Ako dobijete posao šta ćete uraditi za prvih godinu dana?
• Šta nije bilo u redu sa Vašim trenutnim ili prethodnim poslom?

Kako odgovoriti na njih (i ostalih 85)? Iskreno.

Naravno, treba se dobro pripremiti, „upoznati sebe“, sve svoje prednosti i nedostatke, setiti se svih svojih uspeha i promašaja… da bi mogli da izaberete svoje najbolje osobine, svoje najmanje mane, svoje najbenignije neuspehe i najveće uspehe. Razmislite i o svojoj karijeri – šta trenutno radite, šta bi želeli da radite, kakva Vam je vizija – gde sebe vidite u budućnosti, kako planirate tamo da stignete itd. Razmislite o svom načinu rada, o „idealnom“ okruženju, šta Vas ljuti a šta veseli na poslu, šta Vas motiviše (ne bi bilo dobro da je u pitanju samo plata), kako reagujete na konfliktne situacije… Takođe, treba se dobro raspitati o kompaniji (ko je pomenuo Internet?) i zapamtiti bar nekoliko detalja koji ne pišu na kompanijskom sajtu. Na taj način ćete biti spremni za najveći broj pitanja. Uz to, imajte na umu neka osnovna pravila:

• Nikad nemojte govoriti loše o prethodnoj (ili trenutnoj) kompaniji, kao ni o svom prethodnom (ili trenutnom) rukovodiocu! Pre razgovora sastavite spisak stvari koje Vam se sviđaju i koje Vam se ne sviđaju i fokusirajte se na prirodu posla i na svoje angažovanje (neiskorišćenost svih Vaših veština?), a ne na ljude.
• Izbegavajte odgovore kao što su „nikad“ i „ništa“ – niko Vam neće poverovati da se npr. nikad i ni na šta ne ljutite, da nikad niste napravili ni jednu grešku isl. Ali pronađite odgovore koji Vas ipak ne prikazuju u lošem svetlu (da ponovim – nemojte lagati!), jer se npr. ljutite zbog tuđe inertnosti, probijanja rokova isl, a iz grešaka ste npr. naučili stvari koje su Vam kasnije omogućile da postignete bolje rezultate (definišite koje stvari i koje rezultate)…
• Nikad nemojte davati više informacija nego što se traži. Postoje bar dva dobra razloga za to – trošite dragoceno vreme svog sagovornika (zamarate ga nebitnim, obarate mu koncentraciju) i prikazujete sebe kao neusredsređenu osobu (ako opširno odgovarate, da li ćete i svoj posao raditi na tako neefikasan način…?). Npr. „Kažite mi nešto o sebi“ ne znači „Kažite mi sve o sebi“ – to je prilika da istaknete ono najbolje – bez lažne skromnosti, ali i bez preterivanja i izmišljenih detalja.
• Budite što konkretniji. Npr. na pitanja tipa „Zašto bi baš Vas zaposlili?“ objasnite vrlo precizno šta je to što Vi nudite, a zadovoljava potrebe kompanije na konkretnom radnom mestu. Ako imate neka konkretna znanja i veštine, ili relevantno radno iskustvo, koje Vas mogu izdvojiti od ostalih – to je pravi trenutak da ih istaknete.

Dakle, nemojte lagati, ali se ipak prikažite u najboljem svetlu. Ipak je to „obična“ prodaja proizvoda, u kojoj ste Vi – taj proizvod. Znači, istražite „tržište“ (kompaniju u kojoj konkurišete), prikupite sve karakteristike „proizvoda“, transformišite ih u benefite (ili, po srpski, koristi), osmislite prezentaciju, lepo upakujte taj „proizvod“ i – prodajte ga što bolje.