Fonklamastično- novi izraz. Jedna reč za fuziju dobrih osećanja nakon događaja koji je pun pogodak! Hvala puno svima! – via @Oblacak

Bio je to zaista divan subotnji dan koji je na moje veliko oduševljenje uspeo da privuče preko 100 studenata da slušaju seminar o oglašavanju u okviru FONklama 2010 u organizaciji FONovog centra za razvoj karijere. I centar i Fakultet organizacionih nauka pokazali su se kao veoma dobri domaćini, jer je organizacija protekla na veoma visokom nivou.

Za početak bih pohvalio poseban deo za Internet prijatelje koji je imao utičnice za struju i Internet, a koji se nalazio u prvom redu. IT podrška organizatora se trudila da uvek bude dostupna kako samim predavačima tako i nama twiterašima. Pomenimo to da nam se u jednom delu zvaničnog govora zahvalila i zvanični konferensije @Oblacak Moderne plave boje predstavljali su u vidu Internet prijatelja: @Bubullina, @Pedya, @MiodragDj, @ MilosPetrovic, @romano011i @3EBC; u svojstvu organizatora: @Oblacak, @Egotreep, @LuciMort, @LoooD i @JetSetWilly (kao fotograf); I kao predavači: @JanaSavic, @Brilado i @Istok kao predavači. (ako je još neko bio. a nisam ga naveo, komentari su otvoreni, pa ćemo lako dodati u text .

Veoma mi se dopalo što je još na početku seminara jedan od sponzora, Doncafa počela sa deljenjem svoj lepih prozivoda (i do kraja nije prekidala, kao ni Coca Cola), jer je to razbudilo i ono malo pospanih (bzz).

Napravite od mobilnog marketinga korisnu uslugu! – Boris Dragović

Dođe red i na prvo predavanje:  Boris Dragović – “Examine your assumptions”. Kao predstavnik kompanije KlikMee, tehničkog sponzora festivala, održao je izuzetno zanimljivo predavanje ni jednom ne spomenuvši svoju firmu, upravo onako kako ja i mislim da treba da se predaje studentima. Bilo je tu pošalica sa bananama i majmunima, bilo je obilja zanimljivih podataka i diskusija. Ako se iko pita da li je potrebna edukacija naših studenata o novim tendencijama u marketingu mislim da najbolji odgovor daje jedan od odgovora učesnika na pitanje šta je to mobilni marketing, na šta je student rekao „to su one reklame u autobusima, za donacije i pomoć“. Da su reklame mobilne jesu, ali da je to Mobilni marketing nije.

Najbolji zaključak predavanja dala je @Bubullina: “Uf, ako sva predavanja budu ovako zanimljiva, bice information overload ”

Viralni marketing je stvaranje medijskog prostora – Istok Pavlović

Istok Pavlović je još jednom pokazao šta je sve to sjajno uradio i zamislio kod nas i u svetu. Otkrio je „tajnu“ da zapravo najveći broj projekata koji se tiče Viralnog marketinga zapravo se samo „ukrade“ iz inostranstva i prilagodi domaćem tržištu. Od svih primera kojih je zaista bilo mnogo poput: Sastavi svoju vladu, Vesti Srbija, Nađi Maci devojku… najviše mi se dopao Kuki Klok. Izuzetno jednostavna strana, koja je Istoku omogućila da od nje plaća račune, a da nema nikakve troškove od dana kada ju je postavo. Sjajno! Istok nam je ukazao i na jednu vrlo bitnu činjenicu koju toliko često srećemo na našem tržištu: „U viralnom marketingu klijent mora da se oslobodi zaljubljenosti u svoje maskote i proizvode!”

Hvala vam by Aplha bank – Nikola Svitlica

Potom je došao Nikola Svitlica kao predstavnik generalnog sponzora festivala Aplha banke koji nam je pričao o efektima njihove kampanja „Hvala vam“. Zaista skidam kapu onome ko se dosetio da na ovaj način pomogne ljudima u borbi protiv te opake bolesti raka. Od svake transakcije koju korisnik obavi putem njihove Master card kartice deo sredstava se odvaja i uplaćuje u nacionalni fond za borbu protiv raka. Svakoga meseca svaki korisnik dobija u svom izveštaju i tačan iznos sredstava koji je zahvaljujući njegovim postupcima doniran u ovaj fond. Do sada su prikupili više od 1.7 miliona dinara. Ono što bih posebno istakao jeste što ne planiraju da ovo bude kratkoročna akcija, već da će se ona završiti tek kada se pronađe lek protiv raka, po rečima predavača, on bi voleo da to bude već sutra.
(Nažalost sada sam bio na zvaničnom sajtu banke i nisam uspeo da nađem nikakvu informaciju o ovoj zaista plemenitoj akciji, pa ovim putem upućujem apel odgovornima da to što pre isprave. Sada na naslovnoj strani možete videti banner ka ovoj plemenitoj akciji )

Advertising industry is like creative stock exchange – Jovan Spahić i Jana Savić Rastovac

Prezentacija koja je potom usledila  održali su zajedno Jovan Spahić i Jana Savić Rastovac – vredni ljudi McCann Erickson-a. Tema je bila „Ko pravi te (glupe) reklame?“. Zvanična se malo razlikovala, ali kako su nam sami predavači rekli oni su je za malo prekrstili u ovu (naravno tiče se reči u zagradi). Naime veoma često ljudi gledajući reklame kažu ovu čuvenu rečenicu, greškom kriveći samo kreativce ili agenciju koja ju je napravile. Zapravo reklame kreira tržište, klijent, potrošač i naravno sama agencija, ali njena nikada nije poslednja kada radi za nekoga drugoga. Pokazali su nam na sjajan način kako se vodi briga o klijentu i kako su Coca Cola-i dali do znanja koliko im znači da rade sa njom. Celu terasu ispred svoje zgrade su pretvorili u veliku Coca Cola zabavu: ofarbali su prvo sve u crveno, potom prosipali boje da bi izgledale kao vatromet, pa raznim oblicima dočarali Coca Cola uživanje. Svaka čast! Nažalost zbog ograničenog termina nisu stigli da više pažnje posvete i predlogu kampanje za Durex koji je nažalost odbačen. Uhvatili su se u koštac sa jednim velikim društvenim problemom – Tabuom – ali klijent nije imao dovoljno sluha. Uvideli su da i dalje postoji problem da se priča o sexualnim odnosima, da se kupuju kondomi i drugi oblici zaštite i želeli su da šokiraju javnost tako što bi na bilborde stavili reči koje se nalaze u udžbenicima iz biologije poput: anus, vagina, penis… koji su grafički bili dočarani pomoću kondoma. Mislim da je jedna ovakva akcija, ma koliko hrabro i rizično zvučala, veoma dobrodošla našem prilično zatvorenom društvu.

Ukoliko do sada niste pogledali blog McCann Ericcson Fresh-a, možda je sada pravi trenutak da vidite i šta se tamo dešava i ko sve piše. Ujedno ukoliko ste bili na seminaru tamo možete postaviti pitanja.

Pećko pivo, jedino hladno pivo iz peći – Dragoljub Ljubičić Mićko

Za kraj je ostavljeno najduhovitije predavanje. Gospodin Dragoljub Ljubičić Mićko pokazao nam je sve čari radio reklama. Iako prezentaciju nije imao, izuzetno zanimljivim sadržajem i materijalom koji nam je puštao mislim da nikome od prisutnih ne bi zasmetalo ni da je trajalo sat vremena duže. Ono što mi se najviše urezalo jeste: “Klijenta ne mogu ubediti da mu se sviđa nesto što mu se ne sviđa”! Takođe nam je napomenuo i to da uvek kaže klijentu da on “Reklamom ne prodaje prozivod, već privlači pažnju na njega, ostalo je na vama”.

Ukoliko želite da pogledate komentare sa lica mesta pogledajte Twitter i na njemu #fonklame. Trudili smo se da sve što je zanimljivo i tamo prikažemo.

Još jednom veliko hvala zaista sjajnim organizatorima koji su uspeli da okupe odličan tim predavača i da učine da sve protekne u najboljem mogućem redu, čak i bez uobičajenog kašnjenja za naše seminare.

Kako bi vam još više dočarao atmosferu pogledajte i deo slika sa događaja koje se nalaze na Facebook grupi FONklama.

#Update# Pogledajte icrpan izveštaj o FONklamam delo naše drage blogerke i twiterašice Bubbuline: FONklamastični utisci – I deo

Susret sa kompanijom „Mokra krpa”

Likovi:

The Traveler iliti ja, u daljem tekstu TT

Curly, moja drugarica

Knight Joculenzije, redovni poslovni savetnik i još po nešto, u delu teksta kao KJ

Musculus, drug koji ima nadprosečan IQ i u slobodno vreme se bavi ozbiljno zdravom ishranom, treniranjem, bildovanjem, kompjuterskim mrežama i pomalo hakovanjem

Sagovornik x, predstavljen kao Maja

Sagovornik y, nije predstavljen

Sagovornik z, Lala Milosavljević, dotični HR- trener kompanije „Mokra krpa”

Mesta desavanja:

1. Jedna sasvim obična kuhinja

2. Firma iliti kompanija FALCO, Bulevar Vojvode Putnika 36, Beograd

u daljem tekstu pominjana kao „Mokra krpa” zbog izuzetne poverljivosti informacija.

Petak, negde posle 19h

Sve počinje telefonskim pozivom:

Curly: (usplahirenog tona, jedva dolazeći do daha brzo saopštava informaciju).

Sada će te zvati jedna žena iz marketinške agnecije. Mene su zvali pa sam im dala tvoj broj telefona. U pitanju je posao i zaposlenje.

TT: Kakav posao? O čemu se radi?

Curly: mene je zvala neka žena i ja sam joj tebe preporučila. ‘aj’ ćao, sa’će da te zovu, da ne dužimo i ne zadržavamo vezu. (:tup: – veza prekinuta)

Knight Joculenziju koji je bio samnom u kuhinji u trenutku kada je Curly zvala prenesoh u jednoj rečenici o čemu se radi.

Prošlo je desetak minuta dok ponovo nije zazvonio telefon. U tih 10 minuta naravno ja sam razmišljala- ko će me zvati, na koji način da se pripremim, šta da im pričam o sebi ukoliko pitaju i zašto pobogu zovu mene i to telefonom u 7 uveče. Činjenica da Curly od skoro radi u HR kompaniji mi je dala ohrabrenje da razmišljam pozivitno. Curly je sigurno bila u prilici da me nekom preporuči, razmišljah u sebi; možda je head hunting agencija ili pak neka omladinska zadruga sa kojom sarađuje. Divno je što me se setila, car je!

Zvonjava telefona prekinu moje razmišljanje o tome.

TT: Halo

(javih se najobičnije moguće, iako razmišljah treba li možda da kažem ime ili tako nešto, ali pobogu zovu me na fiksni- logično je da se javim obično)

Sagovornik X: (veoma napadno, visokim tonalitetom i izuzetno, ali veeeeeoma veoma iritirajućim glasom).

Dobro veče, ovde Sagovornik x iz kompanije „Mokra krpa”, TT Vi ste?

TT: Da, TT ovde, dobro veče.

Sagovornik X: TT, dobila sam Vaš telefon od Curly. TT, Vi ste nezaposleni, jel tako? (iritantni glas ne prestaje)

TT: Da, ja sam diplomirala pre dve nedelje

(Da, nisam mogla da prevalim preko usta da sam nezaposlena. Čudno, al nisam mogla. Toliko puta su mi kada sam diplomirala čestitali i u zezanju rekli- i jel znaš sada šta si ti (misleći da ću reći novo zvanje koje imam sa ponosom), na šta sam odgovarala poučena iskustvom zbog istog pitanja postavljenog mi pre dva minuta gde sam saznala čuveni odgovor- nezaposlena. Tada smo se svi smejali, neznajući zapravo koliko je ludilo u Srbiji po pitanju posla. Tada sam mislila, a sigurno i svi oni da je meni najlakše da nađem posao… Ali nije baš tako. Možda mi je zbog svega toga bilo i teško da kažem- Da, ja sam nezaposlena! I šta je to zapravo, to je samo još jedan od odgovora. Moguće da sam se plašila i etikete koja se dobija tim nazivom, a možda su mi pred očima bile slike svih onih koje poznajem i koji stalno govore kako je država propala, kako nema posla, kako su nezaposleni, a zapravo sede kod kuće, gledaju TV i roditelji ih i dalje izdžavaju iako su odavno prevalili 25, a neki i 30. Možda. A možda su mi sve te slike bile u glavi kada sam odgovorila da sam diplomirala. Verujem da je to normalno, razmišljah ovih dana i o tome. Pa logično je da sebe vidim kao diplomiranog, a ne kao nezaposlenog- 5 godina sam bila student, još uvek sebe ne vidim kao nezaposlenog. I taj master koji mi se smeši valjda mi daje propusnicu i dozvolu da sebe još uvek tako ne nazivam? J )

Sagovornik X: Sjaaaaaaajno, čeeeestitam!!!

(Mislila sam da se onako iritirajući ton teško može povisiti, ali avaj, ovo je bilo još glasnije i iritantnije)

TT: Hvala.

Sagovornik X: TT, koliko imate godina?

TT: Pre par dana sam napunila 25

Sagovornik X: Diiiiiiiiiiiiiiivno, čestitaaaaam!!!

(Tada sam zažalila što sam je uopšte ohrabrivala da ima još jednu priliku da povisi svoj ton. Lepo sam mogla da kažem 25. Mooorala sam da pretpostavim da će se ton povisiti u skladu sa malopređašnjim iskustvom. Da, pogađate, ponovo je bila neizmerno ushićena što je vrlo uticalo na moje jadne uši koje nisu znale šta ih je snašlo)

TT: Hvala.

Sagovornik X: Mi smo distributeri. TT, vidite, mi otvaramo mnogo pozicija i trebaju nam osobe za te pozicije. Zaista pružamo mnooogo prilika i o svemu tome ćete više imati prilike da čujete kada budete došli kod nas. Ono što sada mogu da Vam kažem je da su pozicije u vezi sa menadžmentom, istraživanjem tržišta, ljudskim resursima. Radi se 8 sati. Plata je mesečna i fiksna. Dakle ponavljam, plata je mesečna i fiksna. Da li ste Vi TT zainteresovani da dođete u utorak na razgovor?

TT: Jesam, recite mi samo gde i kada tačno.

Sagovornik X: TT, znate li gde je Ortopedska klinika Rudo?

TT: Znam.

(pitam se kakve veze ima ortopedska klinika sa marketinškom agencijom i distributerima u isto vreme. I zašto pobogu toliko puta izgovara moje ime? )

Sagovornik X: E pa mi smo odmah preko puta. Znate one Colonial Sun teniske terene i spa centar?

TT: Mislim da znam.

Sagovornik X: E pa mi smo odmah tu u broju 36.

Razgovor će se najverovatnije obaviti u utorak, ali to ću Vam svakako javiti detalje.

TT: Hvala na ukazanoj prilici, vidimo se onda tamo.

Sagovornik X: Ukoliko Vam nešto bude trebalo, TT, slobodno me pozovite na broj 2068-616. Ja sam tu svaki dan od 16 do 21h. Da li mogu da Vas pozovem na ovaj broj u vezi sa razgovorom.

TT: Ukoliko nije problem, radije bih da me pozovete na mobilni, retko sam ovde, te ćete me tako brže naći.

Sagovornik X: Nema problema, ovo je Vaš broj (i izgovori moj tačan broj mobilnog)?

TT: Da, to je moj mobilni (Vidim, Curly im je dala i moj mobilni i moj fiksni).

Saovornik X: Hvala Vam puno TT, čujemo se uskoro u vezi sa razgovorom.

TT: Hvala Vama na ukazanoj prilici.

Sve vreme razgovora sam se bukvalno suzdržavala da ne prasnem u smeh. KJ koji je bio prisutan dok sam razgovarala sa Sagovornik X, je bio zbunjen, tačnije, jednog trenutka se i on smejao, a narednog me je pogledao ozbiljno, tako da shvatim da je posao u pitanju i da ne treba toliko da se smejem.

Sa njim sam i podelila prva iskustva iz razgovora.

TT: E, ubi me ako ovo nije kirbi ili neki multi level marketing J

KJ: A zašto bi morao da bude to? Zašto sve gledaš negativno? Zbog čega nekad ne bi pomislila da te čeka neka super prilika, ili neki zanimljiv posao? Zašto uvek polaziš od činjenice da će nešto biti loše ili ono što ti se neće svideti?

TT: Sećaš se one predstave „Život broj 2″ koju smo gledali kod Curly u pozorištu? E pa ova kao da je ispala iz te predstave.

(tačnije, prodavala je svoju kompaniju kao Danijel Sič, glumac koji je predstavljao marketing i reklamu na TV-u i pokušavajući da proda proizvod-mokru krpu. Bio je toliko iritantan kao i spikeri u TV shopu ili pak nekoj emisiji koja je posvećena nekom obično skupom, beskorisnom proizvodu namenjenom širokim narodnim masama)

KJ se nesmeja, bilo mu je jasno na šta mislim. Ponekad se setimo te predstave i uvek se smejemo tom delu i ironičnim dijalozima iz Života broj 2.

KJ ima posebnu ulogu u mojim poslovnim pregovorima i poduhvatima. Često je čvrst oslonac kada posustajem, ali neretko i oštar kritičar i kočničar kada vidi da letim previše visoko. Možda je pomislio da sam ponovo krenula ka oblacima kada sam se toliko smejala razgovoru koji sam vodila sa Sagovornikom X, i možda je baš zbog toga naš dijalog usledio u ovom pravcu.

KJ: A ja baš mislim da to nije Kirbi kako ti kažeš.

TT: U svakom slučaju nemam šta da izgubim, osim možda još malo samopouzdanja J

Šalim se, možda je zaista neka ok prilika. Uostalom, toliko već tražim posao da ne smem da propustim ni jednu priliku, čak ni ovu koja mi se čini kao totalna lakrdija. Idem da vidim šta me čeka. Ali kad ti kažem- kirbi 100% ! J

KJ: A šta ako nije?

TT: ‘aj  ” se kladimo da jeste!

KJ: ‘aj, vodim te na večeru ako jeste i dosta više sa tim razmišljanjem o Kirbiju.

TT: Ma kad ti kažem, ili Kirbi, ili neki multilevel shit.

KJ: Hajde malo da google-ujemo pa da vidimo šta je

Uprkos našem odličnom guglovanju, kombinacijom slova u reči (kompanije „Mokra krpa) na sve moguće načine, veštim pretraživanjem KJ koji je bio odličan u tome -ništa ali ništa nismo uspeli da nađemo o toj firmi. Ne postoji ni adresa, ni telefon koji sam dobila na koji navodno mogu da se javim kad god poželim; ne postoji ništa što bi ukazivalo na to da postoji osoba ili firma koja predstavlja reč kompanije „Mokra krpa”.

TT: I šta sad? Ko zna šta je to? Nije isključeno da me prodaju u belo roblje kao u onoj knjizi gde je glavna junakinja otišla na razgovor za posao i završila u haremu.

KJ: mislim da je dobra ideja da neko ide sa tobom.

TT: Da, to je i meni palo na pamet. Već sam smislila da pitam Musculusa da ide samnom. No, možda me ovi neće ni pozvati. Ko zna da li sam zadovoljila kriterijume u telefonskom pozivu.

Ponedeljak, negde oko 18h

Ovoga puta zvoni mobilni telefon- broj nepoznat

TT: Halo, TT je.

Sagovornik X: TT, dobro veče, zovem po dogovoru da pitam da li Vam odgovara da intervju bude sutra. Da li Vam više odgovara u 13h ili pak u 15 ili 16?

(I dalje euforičnim tonom razgovara, ali sada znatno smirenije- verovatno je dobila ono što je htela- zainteresovanost na početku. Došlo mi je da je upitam da li je dobro pošto je prošli put razgovor znatno drugačije zvučao, ali se suzdržah, za svaki slučaj, ukoliko ipak bude neka ok prilika…možda…samo možda…nada poslednja umire J )

TT: Ja sutra u 12h imam važan sastanak u D, nisam sigurna do kada će trajati, ali pretpostavljam da će se završiti do 16, tako da ukoliko Vam to odgovara, biram 16 časova.

Sagovornik X: Onda ću Vam izaći u susret TT, hoćete li u 15:30 ili u 15:45?

TT: Ukoliko ne može navedenih 16, onda bih izabrala 15:45.

Sagovornik X: Imamo dogovor TT, sutra u 15:45 u našim prostorijama. Da li sam Vam objasnila gde da dođete?

TT: Da, jeste, preko puta klinike Rudo u blizini Spa Centra.

Sagovornik X: Sjajno, onda smo se dogovorile TT, vidimo se sutra- doviđenja.

TT: Samo još nešto, ja se izvinjavam Sagovorniče X, treba mi Vaša mala pomoć ako nije problem.

Sagovornik X: Naaaaraaavno, tu sam da pomognem svakako.

TT: Ja sam ovih dana baš pokušavala da pronađem nešto o Vašoj kompaniji, ali pošto nisam uspela, možete li Vi nešto više da mi kažete o tome?

Sagovornik X: Aaaa, naaažalost ne mooogu, to ćete sve morati sutra.

TT: Ja sam pokušavala da se informišem na Internetu, ali ne postoji ni jedna strana ni jedan podatak koji govori o Vašoj kompaniji. Rekli ste mi da ukoliko mi bilo šta zatreba da Vam se obratim, pa evo sad koristim tu priliku da Vas zamolim za pomoć kako bih se informisala detaljnije i pripremila za sutrašnji intervu

Sagovornik X: Jao daaa, naš sajt neće biti u funckiji dva-tri naredna dana. A šta Vas tačno zanima? Pa rekla sam Vam da sve možete da saznate sutra.

(jeste da, sad kao imaju sajt ali eto baš dva dana kad ja gledam nije u funckiji)

TT: Pa recimo čime se bavi Vaša firma, da li je to u pitanju prodaja, da li je to kojim slučajem kirbi, koje su to pozicije koje ste pominjali i na koji način ja mogu da se pripremim za sutrašnji razgovor.

Sagovornik X: Pa moram da Vam priznam da se bavimo i (sa naglašenim i) prodajom i da se dosta putuje, ali to ćete sve morati sa Sagovornikom Z sutra. Ona će Vam svakako odgovoriti na sva ta pitanja i u vezi sa pozicijom i u vezi sa svim ostalim što Vas interesuje.

TT: Dakle ne postoji način da mi Vi sada kažete te osnovne informacije kako ne bih otišla nepripremljena što nije baš preporučljivo, jelte.

Sagovornik X: Nažalost ne postoji, to ćete sve sutra. Ne brinite, možete bilo koga da povedete sutra sa sobom.

TT: U redu onda. Hvala Vam

Sagovornik X: Hvaaalaaa Vaaamaa

Nakon dve sekunde javila sam Muskulusu da mi je potreban sutra i zamolila ga da krene samnom

TT: Čuj Muskulus, idem na jedan mutnjevina razgovor: ili će da me prodaju u belo roblje, ili se bave trgovinom organa ili je u pitanju neki multilevel shit ili Kirbi što mi se čini kao najverovatnija opcija. U svakom slučaju dobro bi mi došli sutra tvoji mišići i tvoj mozak. Možeš li molim te da ideš samnom?

Muskulus: Naravno, nema problema, biću tamo.

Ukrakto sam Muskulusu objasnila sve. Zajedno smo se smejali ali i zaključili da treba da odem da vidim šta je. Jedno iskustvo više u svakom slučaju.

Utorak, 15:45

Muskulus me već čeka ispred broja 36. Uprkos svim obavezama uspeo je da se iskombinuje i bude podrška. Malo mi je laknulo jer ga vidim. Naslušala sam se mnogo negativnih priča devojaka koje su tražile posao. Nailazile su bukvalno na sve i svašta i završavale i počinjale svoju karijeru na razne surove načine. Nisam želela da budem jedna od njih.

Ukoliko su i pomislili tako nešto, ja ću biti pametnija, Muskulus je tu i teško njima ako nešto pokušaju. J

Proverila sam da li je sve na svom mestu i krenula ka zgradi.

To je neka nova prilično fency zgrada. Da ne bih kasnila nisam puno zagledala, već samo samopouzdano ušla u foaje zgrade.

Za pultom je stajalo 5 žena od toga 3 srednjih godina, 2 poprilično mlade i jedna oko 45.

Predstavila sam se kratko. Jedna od njih je izašla iz pulta. Ostale su me pogledale na trenutak a onda se vratila svojim glasnim pričama koje su mi se učinile kao klasično tračarenje.

Sagovornik Y: Evo, popunite ovo.

U ruke mi je tutnula jedan list a4 formata zakačen za fasciklu.

Pogledah u Muskulusa i nasmejah se. Tiho ga upitah – šta sad? Čvrsto rešena da im ne ostavljam nikakve lične podatke, a i sa Muskulusom sam popričala pre ulaska u foaje baš na tu temu i on je bio istog mišljenja.

Muskulus: Ma lupi neke podatke, nemoj tačne da daš.

I tako ja krenuh u popunjavanje formulara. Na njemu nije pisalo ništa sem pitanja na koja treba da odgovorim. To je već dovoljno sumnjivo da ne ostavim ni jedan svoj podatak, a ni podatke ljudi, tačnije tri osobe kod kojih bi mogli da se raspitaju o meni ukoliko bude bilo potrebno- jedna od obaveznih stavki u formularu.

Šacnula sam sa strane i videla još jednog kandidata koji je popunjavao formular. Primetila sam da je baš to ozbiljno shvatio s obzirom da ga je mnogo dugo popunjavao (pomislih -pobogu, to je samo formular sa tvojim ličnim podacima i kontakti ljudi koji su ti bliski, nije IQ test ili pak test kojim se postaje državljanin neke zemlje sa surovim propisima). Bio je poslovno obučen sa kravatom i sakoom, preznojavao se i kao pomoć koristio mobilni telefon. Imao je izmedju 25 i 28 godina.

Svoj formular popunila sam brzo, namignula Muskulusu i na taj način rekla da idem na naredni korak. Ustala sam i potražila nekoga kome bih mogla da kažem da sam završila. Žene za pultom su i dalje živopisno razgovarale i nisu se baš uzbudile što sam ja popunila upitnik.

Sagovornik Y: Gotovo?

TT: Da, popunila sam.

Sagovornik Y uze formular i krene iza pulta. U tom trenutku jedna od žena iza pulta (ona od oko 45 godina) izađe iz pulta i krene ka drugom delu prostorije.

Ja i dalje stojim na mestu sa kog su mi uzeli popunjen formular i čekam dalja uputstva.

Sagovornik Y: Pa krenite za Sagovornikom Z, šta čekate?

Pokušah da stignem Sagovornika Z koji će me očigledno intervjuisati, ali ona je već bila za stolom u zasebnoj prostoriji. Predstavih se prilikom ulaska u prostoriju. Sagovornik Z  je i dalje pokušavala lepo da se smesti u svojoj stolici. Sve to vreme čekala sam da me ponudi da sednem, ali to se desilo tek nakon 10-ak sekundi, tačnije, shvativši da me neće ponuditi da sednem, a da se to od mene očekuje, reših da prekršim pravila pristojnosti i sednem na predviđeno mesto. Ostadoh u kaputu jer mi nije ponuđeno da ga skinem i da se osećam prijatnije.

Sagovornik Z: Recite mi sad nešto o sebi.

TT: (sagnuh se da uzmem svoj CV iz torbe kako bih joj dala). Sada ću da Vam dam i svoj CV da imate … ( ne stigoh da završim rečenicu jer me je prekinula)

Sagovornik Z: Ne, ne, ne treba mi Vaš CV. Samo mi jednostavno recite nešto o sebi.

Začuđena činjenicom da kategorički odbija moj CV čak i da pogleda ili pak da ima za arhivu ukrakto rekoh par stavki o sebi. S obzirom da nisam znala o kakvoj kompaniji se radi, birala sam one opšte i od svega po malo. To mi bar nije problem pošto imam najrazličitije stavke i pozicije na kojima sam bila.

TT: Pošto još uvek ne znam o kakvoj poziciji je reč, rećiću Vam neke osnovne informacije, pozicije i poslove koje sam obavljala.

Tada sam krenula da pričam o sebi, opet samo zaista osnovno jer sam videla da me i ne sluša već je cilj da što pre završim svoje izlaganje. Nakon minut-dva me je prekinula.

Sagovornik Z: Mi smo kopanija „Mokra krpa”. Na tržištu Srbije postojimo već 16 godina…

(i tako mi je pričala o kompaniji, kako je osnovana u Americi, ko je osnovao, koliko zemalja članica postoji u internacionalnom sistemu i sve to što je valjda trebalo da me impresionira i navede da pomislim da sam na sjajnom mestu. Za razliku od Sagovornika X bila je znatno prijatnija za uši, manje napadna ali svakako se videlo da mrzovoljno obavlja svoj posao na intervjuu).

Sagovornik Z: Bavimo se prodajom. U ovom trenutku bitno nam je da odredimo ljude za vodeće pozicije- menadžment. Postoji mnogo otvorenih pozicija za koje tražimo prave ljude, jer znate, mi prodavaca imamo zaista mnogo, ono što nam je potrebno je jak menadžment. Međutim, iako je reč o menadžment pozicijama, potrebno je da svi pre toga prođu obuku od 3 dana i rade u prodaji 6-8 nedelja. Šta vi mislite o tome? Da li bi to Vama odgovaralo?

TT: Iskreno, nikada se nisam bavila prodajom i ne znam kako bih se snašla u tome, ali svakako mogu da Vam kažem je da kad nešto preuzmem na sebe da je to urađeno, da poštujem dogovore i da sam timski igrač koji poštuje svoj tim. Takođe bih volela da čujem još malo informacija o svemu, pošto mi još uvek nije jasno o kakvim proizvodima je reč.

Sagovornik Z: Kako mislite više informacija?

Očigledno da je niko do sada nikada nije pitao nešto slično. Mislila je verovatno da je nikad niko neće ni pitati pa je zbunjeno, nepripremljeno odgovorila.

TT: Pa Vaša koleginica, Sagovornik X mi je rekla da će mi Sagovornik Z odgovoriti na sva moja pitanja, Vi ste sagovornik Z, zar ne?

Sagovornik Z: (po malo uvređenog ponosa jer kako pobogu da ja ne znam ko je ona) da, ja sam Sagovornik Z!

Sada joj nije smetalo da mi kaže puno ime i prezime sa sve funckijom. Napominjem da je ovo sredina razgovora i da mi se na početku nije predstavila niti me udostojila rukovanja i rečenice: Izvolite sedite.

TT: (ustadoh i krenuh da se rukujem sa njom, stavljajući joj do znanja da se nismo upoznale). The Traveler, drago mi je.

Sagovornik Z: Šta Vas koknretno interesuje?

TT: Ja sam na internetu pokušala da saznam bar nešto o Vama, ali nažalost ni jedna strana na ogromnom internetu ne govori ni jednu jedinu reč o Vama. Zbog toga sam se obratila Vašoj koleginici Sagovorniku X koja mi je obećala da ću danas te informacije dobiti od Vas.

Sagovornik Z: (iznerviranim tonom) Kako nema ništa? Meni je danas bar šestoro njih reklo- „A, Vi ste Kirbi”!

Na samu reč Kirbi počeh da se smejem glasno u sebi. Intuicija me ipak nije prevarila. Iako još uvek nisam imala dodira sa ovim čudnim ljudima-prodavcima, svakako sam nanjušila u njihovom iritantnom tonu i načinu ophođenja da su obični šarlatani, i pre svega da me tako nešto ne interesuje. Činjenica da se HR Menadžer ili Trener kako sebe naziva, naljutio na mene i bio iznerviran istinitom činjenicom da nema podataka o njima na internetu, dalo mi je prostor da se malo igram sa njom.

Ukoliko ste se bar malo bavili oblašću HR-a ono što znate je da niko ko radi intervju ne sme da bude neprijatan, a kamoli da protivureči kandidatu i da se još svađa sa njim. Osoba koja sebe naziva Trenerom još manje- trener mora da bude strpljiv, staložen i pravi znalac kada je psihologija i oblast socijalnog ponašanja u pitanju.

Reših da se igram i da se slatko zabavim. Da budem iskrena, nisam išla sa namerom da je ja sad nešto posebno iznerviram i vozam kroz njena sopstvena raspoloženja, ali kroz razgovor i do tada i kasnije shvatih da bi to bila odlična prilika J Shvatih da taj posao ne želim pretpostavljajući šta me čeka i reših da se igram sa promenama raspoloženja Sagovornika Z. Mišljah da je dovoljno obučena da joj se promene ponašanja ne dešavaju uopšte ali sam se, što je razgovor više odmicao uverila u potpuno suprotno. Sve to me je jaaako zabavilo, a činjenica da ja vodim razgovor i remetim joj duševni mir jednostavnim pitanjima i činjenicama mi je govorila da je ovo ipak jedno novo iskustvo, koje teško da ću moći ikada na takav način da doživim.

TT: Ja Vam sa sigurnošću kažem da na internetu nema ni jedna informacija o Vašoj firmi. Pokušala sam da se pripremim za razgovor. Želela sam da modifikujem i svoj CV u skladu sa tim, ali nisam mogla zbog nepristupačnosti informacija. Zaista ne znam ni na koji način ste me uopšte kontaktirali.

Sagogovrnik Z: (sad već potpuno ljutito, prekršta ruke i njen body language govori dodatno da je napadnuta). Ne, sigurno ima informacija o nama! Niste u pravu!

Pozvali smo Vas preko belih strana- pa to se radi svuda u svetu!

TT: Verujte da jesam, evo i moj drug koji sedi u hodniku može Vam potvrditi tu informaciju, a to možete i pogledati jednostavnim odlaskom na internet nakon ovog razgovora.

Sagovornik Z: Kako je moguće da samo Vi niste našli informacije o nama, a već 5 ljudi pre Vas mi je reklo da je na internetu sve pronašlo i da čak ne moram ništa da im pričam.

Naredni put bi verovatno bio 4 čoveka, pa 3 čoveka…očigledno ni ona jadna ne zna šta da kaže pa onda menja informacije.

Odlučih da spustim ton, promenim pristup i pokušam da je smirim i pridobijem. Naš razgovor se nastavlja

TT: Onda se zaista izvinjavam, Vi ste sigurno u pravu. Verovatno ja nisam dovoljno dobro pretraživala. Ponovo ću pogledati i izvinite zbog greške koju sam napravila i moje neinformisanosti.

Sagovornik Z u potpunosti menja raspoloženje. Sada je već u stilu: „Pa naravno da sam u pravu, ja sam uvek u pravu.” . Situacija se smiruje.

TT: Što se prodaje tiče, ja sam potpuno zagovornik teze da jedan menadžer mora da krene od najniže faze da bi razumeo sve pojedinačne procese i na najbolji način koordinirao svakim od njih na poziciji na kojoj bude bio. U skladu sa tim mislim da je dobra ideja da neko ko želi da bude na nekoj od menadžment pozicija u Vašoj firmi, prođe prvo prodaju da bi znao na koji način može sa svog mesta kasnije da je unapredi.

Sagovornik Z: (potpuno potkupljena onim što je zapravo htela da čuje malo pre, a možda i dobivši više od toga kreće prijateljski da ćaska samnom). Svakako, jer ne može on da zna sa kakvim se problemima susreće dok ne iskusi sam na svojoj koži to

TT: Sve karike u procesu treba da budu na pravi način povezane, a jedino u prodaji može na pravi način da startuje (nadopunjujemo se mi i već postajemo najbolje prijateljice)

Sagovornik Z: (jako ljubazno) Šta ste ono želeli da saznate o našoj kompaniji?

Želeći da vidim da li je moguće da je ponovo razljutim reših da je ponovo isprovociram.

TT: Interesuje me sve o tim pozicijama o kojima sam dobila obećanje da ću čuti od Sagovornika X. Dakle koje sve pozicije postoje, koji krug razgovora mi konkretno danas vodimo, na koji način Vi vidite mene u svojoj kompaniji, koje su to mnoge pozicije o kojima ću upravo sada čuti i šta je sve potrebno da znam u vezi sa tim?

Sagovornik Z: (sada potpuno iznenadjena postavljenim pitanjima, očekujući prijateljsku atmosferu dobija pregršt pitanja na koja se nije pripremila za danas. Ton kojim je govorila bio je iznenađeno-uplašen i poprilično napadan).

Vama ništa ne znači to što ću Vam sada nabrojati pozicije (i počne da nabraja 4 pozicije). Mi ih imamo zaista puuuno. Takođe Vam ne znači ni da Vam kažem šta se radi na njima kada niste u materiji. (i dalje istog uvređenog tona- u fazonu, a lepo smo mogle da ćaskamo i da me ti ne pitaš konkretna pitanja).

Znate kako, ja ću sutra držati treninig. Na njega će biti pozvani svi oni koji uđu u uži krug. Tada ću ja jedno dva pa čak možda i triii sata pričati o svim tim pozicijama.

TT: Dakle trening predstavlja prezentaciju Kirbi proizvoda ili pak naredni krug intervjua, ili pak nešto treće- tipa obuku za prodaju Kirbija?

Sagovornik Z: (opet je smanjila ton, sada smo opet prijateljice, doduše poverenje nije kao prošli put, ali biće to sjajno cheep chat prijateljstvo! ) na treningu će se sveee preći. I o kompaniji i o svemu, ništa Vi ne brinite. Ne bih sada da Vas zamaram sa detaljima.

Ok, vidim ja brzo menja raspoloženja, my work is done here. Poigrala sam se i sada ću samo da je kuliram i odem odatle. Jedva čekam da Muskulusu ispričam iskustva pa da se zajedno smejemo neprofesionalnosti ovih šarlatana, ali takođe i da plačemo nad sudbinom svih onih koji će morati da rade u ovoj kompaniji gde će im glavni trener biti nervno labilna osoba.

Sagovornik Z: Ja ću sada imati razgovor sa direktorom nakon čega ćemo odabrati one za sutrašnji trening (napominjem da direktor nije bio prisutan, niti je postojala kamera u toj prostoriji pa da bar na osnovu snimka učestvuje u odabiru kandidata). Molim Vas da 24h budete dostupni na ovaj broj telefona i nadam se da se vidimo sutra.

TT: Drago mi je da smo se upoznale, hvala na ukazanoj prilici!

Sagovornik Z i dalje sedi i gleda u svoje papire. Posedeh još par sekundi i pošto mi ništa nije rekla krenuh sama da ustajem.

Sagovornik Z: To je to.

TT: Hvala najlepše.

Sagovornik Z brzo pohita ka vratima ukazujući mi da požurim iako to nije bio slučaj malo pre. Stajala je na vratima i iščekivala da što pre izađem. Na izlasku iz prostorije pružih joj ruku kako bismo se pozdravile kako pravila pristojnosti nalažu. Kulminacija celog razgovora usledila je nakon tog mog gesta

Sagovornik Z: Jao ja sam upravo namazala ruke, pa ne mogu da se pozdravim.

Jedva se suzdržah da ne prasnem u smeh sa sve držanjem za stomak, ali samo se nasmejah za svoj račun i zađoh. Žene za pultom su i dalje tu stajale. Muskulus me je čekao, a kasnije saznah da se ludo zabavljao fotografišući tepih sa natpisom Kirbi. Kasnije je to poslao KJ-u koji je dobio dokaz da smo ipak bili u Kirbiju J

Po izlasku iz zgrade, videli smo par dama u poznim godinama sa usisivačima u svojim kolima. I tada nam je bila još jasnija ciljna grupa i kupaca i zaposlenih u famoznoj kompaniji Mokra krpa, predstavništvu nadaleko čuvenog Kirbi usisivača.

P.s.

Ovo pišem zbog svih onih koji traže posao. Ipak ne treba ići na sve što ti ponude, sada imate moje iskustvo pa ne morate Vi trošiti svoje vreme i novac da biste shvatili da ne želite da budete deo takvog sistema. Dobro razmislite da li želite da budete deo nečega, dobro se raspitajte i nikako ne prihvatajte kompromise ovakve vrste osim ukoliko niste baš u bezizlaznoj situaciji. Smatram da svi iole pametni i vredni mogu sebi da priušte da razmišljaju na drugi, bolji način, tako da ma koliko bili očajni u potrazi za poslom, poštujte sebe pre svega, svoje vreme i svoj novac. Nemojte da dozvolite da vas potcenjuju sumnjivim ponudama i postupcima. Pre nego što bilo šta potpišete, dobro pročitajte, i svakako dobro izvagajte šta želite i zbog čega nešto radite. Ne plašite se da kažete ne lošim i nesigurnim stvarima, jer će Vam to svakako doneti dragoceno iskustvo, a verovatno i novu priliku da uradite nešto što zapravo želite.

Druga grupa zbog kojih pišem ovo su psiholozi i HR menadžeri, da vide kakvi ljudi se sve nazivaju njihovim titulama, ali i da pripaze da i oni ne postanu takvi radeći u suludim sistemima poput Kirbi i Mokra krpa kompanije.

Takođe ovo pišem zbog Prokke, koji me je zamolio da to objavimo prvo na njegovom blogu.

P.p.s.

Draga Majo, Lalo Milosavljević i direktore čuvene kompanije Falco,

Sada ne morate da brinete što informacija o Vašem poslovanju. Biće na minimum 5 različitih strana na internetu i u nekoliko štampanih medija.

Sada konačno imate nekoliko stranica gde će ljudi saznati o Vama i ne samo fantomskih šestoro, naprotiv, svi će imati priliku da se upoznaju sa čarima Vaše neverovatne poslovnosti, originalnosti i inventivnosti koja Vas zaista izdvaja od drugih kompanija na tržištu.

Hvala vam što ste baš mene pronašli u belim stranama, tačnije mogu drugaricu Curly , zaista mi je bilo zabavno sa vama.

Dragi svi, čuvajte se belih strana i nepoznatih ljudi koji daju sebi za pravo da Vas zovu telefonom- možda baš i Vi sutra dobijete iritantni poziv dotične Maje koja će Vam ponuditi sjaaajnu priliku za posao.

Ja nastavljam da tragam i pronalazim nove prilike, upoznajem nove ljude i putujem, sa željom da nađem ono što će me učiniti srećnom. Možda je to što tražim baš tu iza ugla, a možda me mnogo hoda čeka do cilja. Vreme će pokazati.

Photoshop kao suština marketinga

Postoji čudno verovanje u našem narodu, da ko ima oglas – ima i marketing.

Postoji još čudnije verovanje u našem narodu da oglas (pa samim tim i marketing) svako zna i ume da radi. Dobro, možda ne baš svako, ali svako ko zna da crta u Corelu, ili u Photoshopu. Otprilike, uključi se računar, uđe se u neki od programa i – posle sve ide samo od sebe – i definisanje poruke i osmišljavanje naslova i osmišljavanje teksta i izbor boja i izbor fontova i kreiranje ilustracije i… O izboru medija da i ne govorimo.

Naše podneblje je bogomdano za naturščike raznih vrsta, jer postoje osobe koje će im rado poveriti budućnost svojih projekata (da ne zvučim pretenciozno, pa da kažem “svojih kompanija”) na kojima mogu “in vivo” do mile volje da vežbaju nešto što ne znaju, ali vole to da rade. Jedini uslov je da su jeftini. (Da pojasnim – jeftino je ono što malo platite, ali vredi i manje, a povoljno je ono što vredi više nego što ste platili…)

Znate šta, ja znam kako se drži skalpel (čak štaviše, jedan ujak i dva strica su mi bili hirurzi), ali nikad mi ne bi palo na pamet da probam nekog da operišem! Pitam se, da li bih, ipak, našao nekog ko bi i na to pristao… samo ako sam dovoljno jeftin!?

Nerado pričam jednu anegdotu (događaj je istinit, inače bih ga pričao kao vic, a ne kao anegdotu) o vlasniku jedne domaće kompanije koji je tržišnim vodama dosta uspešno plivao tokom 90-ih godina, sve bez (ozbiljnog) marketinga. Kako su te godine počele da izmiču, i njemu je tržište počelo da se izmiče… Shodno tome, odlučio je da se u svojoj kompaniji ozbiljnije pozabavi marketingom. Elem, sretosmo se mi, tako, jednom prilikom, u jednoj od obližnjih kafana (svaki poslovni Srbin ima bar jednu takvu “isturenu kancelariju”) i sedosmo da pričamo o oglašavanju, kao i par puta pre toga. Ovog puta, međutim, nije bio sam – sa njim je bila i njegova koleginica koju je poveo da je upozna sa mnom. Ispostavilo se da je ona začetak nove službe marketinga u njegovoj kompaniji. “Odlično!” pomislio sam, “Najzad je rešio da marketing digne na neki viši nivo”. Nju je iz komercijale prebacio u marketing, ne zna još mnogo o tome, ali materija je interesuje i naučiće šta joj nedostaje. “Pa, dobro,” pomislih “bolje da je komercijalista, nego sekretarica (pošto znam i takve slučajeve)…”. Međutim, sledeća njegova izjava mi je razvejala sve iluzije: “E, sad još samo da nauči Photoshop i onda možemo da zaokružimo marketing!” Da je rekao “Excel”, popio bih još jedno piće, ali na “Photoshop” meni se diže kosa na glavi, ja se digoh sa stolice, platih šta sam popio, promrmljah nešto zbog čega moram da žurim i odoh u noć. Ne sećam se koje je doba dana bilo, ali je meni, definitivno, od tog “Photoshopa” pao mrak na oči…

Zašto “nerado pričam”, možda se neko pita. Pa zato što je takvih vlasnika još uvek jako puno na našim prostorima. Kada takvi ljudi promene svoj način razmišljanja, a oni koji ne promene postanu retkost, ja ću pomenutu anegdotu vrlo rado pričati sećajući se marketinških početaka na našim prostorima. Ako me pre toga starost ne omete u prisećanju pomenutog događaja…

I, posle svega rečenog, da li je oglas = marketing? NIKAKO!

Oglas nije ni promocija, već samo jedan njen deo (tačnije jedan deo jednog od instrumenata promotivnog miksa – privredne propagande iliti advertajzinga (po Vuku)), a i promocija je samo jedan od instrumenata marketing miksa. Čak ni marketing miks nije marketing, već samo jedan njegov deo…

Da li se sad stiče osećaj o tome koliko, u stvari, oglas nije marketing?…

Već sam na našim blogovima sretao razmišljanja bliska ovom i siguran sam da veeeelika većina čitalaca ovog bloga zaista nema tu dilemu da li je oglas marketing, kao što sam siguran da veeeelika većina onih koji to ne znaju ovaj blog ne čita… Ali, ipak, kad sam već načeo tu temu, da je i “zaokružim”…

Pa, dobro, šta je onda marketing?

Marketing je poslovna filozofija skoncentrisana na korisnika i njegove potrebe.

Marketing je koncept stvaranja profita kroz zadovoljenje korisnika.

Marketing je proces određivanja potreba i želja korisnika i kreiranja proizvoda/usluga koji ispunjavaju te želje na najefektniji i najefikasniji način.

Pre nego što krene u izvršavanje aktivnosti, marketing mora da ima definisan cilj (ŠTA se želi postići), definisanu strategiju (KAKO doći do zacrtanog cilja) i taktiku (KAKO realizovati strategiju).

Da bi ostvario svoju funkciju, marketing mora u sebi da sadrži istraživanja (tržišta, aktuelnih korisnika, potencijalnih korisnika, proizvoda, distribucije, konkurencije), analize, planiranja, mora da definiše aktivnosti, termine i odgovornosti, mora da kreira idejna rešenja i da ih testira, mora da prati medije, da se bavi njihovim zakupom i monitoringom, mora da vrši kontrolu efekata koje ostvaruje na tržištu… Sve to (i još štošta) čini marketing.

Znanje Photoshopa ne može da vam škodi, ali vam neće ni pomoći da se bavite marketingom.

Eto, “zaokružio” sam je…

Autor slike: Predrag Milićević

1. Prilagodite ga funkciji i kompaniji
   Svaka firma i funkcija zaslužuju da joj posvetite posebnu pažnju. Istaknite ono što je za tu funkciju najbitnije. Ukoliko se radi o poslu PR-a njih verovatno ne zanima da li ste učestvovali na seminaru o zdravoj ishrani, ali će im biti važan podatak da ste gostovali na televiziji.
2. Kvantifikujte podatke
   Svaki podatak je mnogo verodostojniji i upečatljiviji ukoliko možete da ga iskažete u brojkama. Mnovo veći utisak ostavlja podataka “povaćana prodaja za 50% u periodu od 6 meseci” nego “povećana prodaja”. Ukoliko se radi o poznavanju engleskog “prevod više od 1000 strana sa engleskog na srpskom i učestvovanje na 3 međunarodne konferencije” daje mnogo više značaja vašim sposobostima nego “vrlo dobro poznavanje engleskog jezika”.
3. Sažmite ga
   CV nije mesto za pisanje romana. Ne bi trebao da bude duži od dve strane jer vam to daje dovoljno prostora da kažete najbitnije vaše osobine i stavke iz poslovne karijere, a sa druge strane ne opterećuje osobu koja pregleda CV-e.
4. PDF je vaš prijatelj
   Doc. format nije preterano popularan zbog mogućnosti ubacivanja virusa i crva. Zbog toga se predlažu alternativni formati poput .rtf. Najzgodniji se ipak čini PDF jer je on lako čitljiv na svakoj platformi što mu daje veliku prednost. Takođe ste sigurni da ukoliko poslodovac odštampa vaš CV on će izgledati upravo onako kako ste ga vi zamislili.
5. Reference
   Kada god možete napišite kontakt osobe koje mogu da potvrde vaše navode. Bilo da se radi o vašem bivšem kolegi, poslodovacu ili učesniku na konferenciji. Odaberite osobe koje će vas sigurno predstaviti u najboljem svetlu.