Kao što napisah u prethodnom postu taj petak je uglavnom protekao u jurnjavi za kartama koja se uspešno završila. Nakon toga odosmo da gledamo finale koje sam uspešno uspeo da prvo prespavam pola ESL finala, da bi potom na drugo zakasnili i stigli tek na drugi deo stola jer smo išli da jedemo i pride mislili da počinje sat vremena kasnije no… Govori behu zanimljivi teme i ne baš ali bar je ovaj turnir doneo pobedu našim susedima Rumunima što se nekima od nas vrlo dopalo

Posle toga usledi “svečana” večera. E sada ili smo mi mnogo napredna zemlja pa svečana večera pored svečane toalete podrazumeva i stolice na kojima će se sedeti ili estonci imaju japanske krvi pa vole da sede na podovima ne znam, ali je činjenica da smo svi u odelima, haljinama i ostaloj prikladnoj odeći sedeli na podovima! Pića naravno da nije bilo dovoljno, mada i onoga što je bilo je zadovoljilo delimično kapacitete naših tužnih debatera koji su videvši tab na kraju rešili da ga brzo zaborave i da vinom izbrišu sve ružne slike. Prednjačio je naš A tim, Mario i Vesna koji su se podelili tako da je Vesna pila samo belo, a Mario crno vino ne bi li izbegli eventualnu borbu oko zadnje čaše

No kada se završila ta “svečana” večera čekalo nas je veliko iznenađenje koje su nam organizatori danima najavljivali i… tresla se gora rodio se miš. Kako drugo objasniti da je to veliko iznenadjenje zapravo hottub u koji može da stane maksimalno 10 ljudi, a nas je bilo preko 300! Idiotizam! Ono što je bilo dobro jeste crno vino i atmosfera koju smo napravili hrvati, nešto slovenaca i mi. Naime skupili smo se u krug i počeli da pevamo pesme iz ex juge. Šta je većina znala to se i pevalo. Od Bajage, Riblje Čorbe, Balaševića, Crvene jabuke… ma sve što je palo na pamet. Nažalost i tu je nestalo pića pa smo nastavili da pevamo na putu ka autobusu koji nas je vraćao u hotel, potom u njemu i na kraju u samom hotelu Tu je naravno došlo obezbeđenje koje je htelo da nas izbaci ali malo zahvaljujući Jensu malo tome što smo se stišali ostadosmo tamo do nekog doba pijući i igrajući “I have never ever”. Šta je ko tada rekao ostaće večna nepoznanica jer niko trezan u sobu otišao nije.

Naredni dan je doneo mamurluk svima, no uspesmo da se orgnazujemo pozdravimo koga smo videli, spakujemo, malo prošetamo po gradu, kupimo po koju sitnicu i zaputimo put broda. Na njega stigosmo na vreme za divno čudo. Nađosmo lako našu kabinu i smestismo se. Moja ideja je bila da to veče kuliram što sam uglavnom i uspeo. Miša i Vesna su se nećkali te na kraju završiše pevajući “every breath you take” što je zvučalo veoma zanimljivo

Sledeći dan je počeo očekivano. Ustadoh čim čuh alarm po neki put… ali trebalo je probuditi i noćne ptice koje su zaspale jedno 15 minuta posle mene (ako i toliko) No nekako i to uspeh te ih nagovorih i da krenemo među prvima ali.. u tome već nismo uspeli tako da smo zapali u gužvu i … onda čekali saaat vremena da izađemo iz glupe luke pošto su šveđani nešto kontrolisali. Valjda da li je svako uneo dovoljnu količinu alkohola pošto su samo Vesnu zaustavili jer zaboga imala je ogroman kofer a nigde pića. Šta reći.

Kada smo konačno završili to mučenje mislili smo da će nam glavni problem tog dana biti da nađemo slobodna mesta u vozu do beograda od slovačke. Ali mnogo smo se zajebali.

Najpre nas vozač autobusa koji vozi od luke od autobuske stanice nije hteo pustiti da platimo karte u autobusu već nas je terao da platimo na automatu koji je toliko glup da ne prima papirni novac već isključivo metalni. Tako da je bilo potrebno da razmenimo pare ne bi li nešto uradili. Nažalost to nismo uspeli. Ono što jesmo jeste da je Miša šarmirao vozača sledećeg busa tako da smo u njega ušli za fraj

Utrčasmo potom u autobusku stanicu, gde smo jurili karte do “obližnjeg” aerodroma Skavsta koji je udaljen
samo 120 KM!!! Napomenuo bih i da smo na aerodromu morali da budemo pre 13:30 pošto je tada bio last chek in za naš avion u 14:10. Pošto je na vratima pisalo da autobus kreće u 11:40 (mi smo stigli u 11:35) Miša i Vesna pohitaše da kupe karte, a ja sam otišao da razmenim pare pošto mi je falilo 5 evra za istu. Pošto se tu napravila gužva, oni već završiše bez mene. Miša ode do busa, a Vesna htede da me čeka (fala) no rekoh joj da ide i onda da zadrži autobus. Ja kupih kartu, istrčah napolje i.. Nigde busa Trčim ja tako sa svim stvarima, nerviram se… proveravam koliko je taxi.. cena prava sitnica… samo 140 evra! užas! zovem mišu da vidim da li su bar oni uspeli, usput u glavi brojim novac da li imam dovoljno, ali miša je nedostupan u tom trenutku eto olakšanja. Naime ni njih dvoje nisu ušli u autobus jer… nije ga ni bilo. U tom trenu reče Miša da nije frka jer imamo autobus u 12 prema rasporedu, pošto je danas “subota”. Tako mi čekamo taj bus… stiže 11:55 njega nema… 12:00 njega nema… U tom trenutku setim se ja da je ipak danas nedelja, pogledam u rasporedu i… sprajz… bus je tek u 12:20 tako da nama od njega leba nema… plus nam je i taj pobegao jer smo proveravali da nam let nije odlozhen sluchajno no… nismo imali srece. misha je pokushao da zameni karte no nismo ni to uspeli (htedosmo nashe pare jelte). Onda krenu malo pogadjanja sa taxistom i uspesmo da isposlujemo da nas vozi za samo 110 evra!! No… kada se vidi koliko je preshao… da je uspeo da nas doveze za manje od sat vremena i da pritom smo stigli da se chekiramo 3 minuta pre zatvaranja (da ne spominjem gospodina koji nije imao broj i nije hteo da nas pusti ispred njega iako sam ja prvi stigao, pa otishao po stvari…) sve je dobro ispalo.

Misha je ispushio svoju cigaretu ali je uspeo da stigne tako da smo onda samo chekali da se putnici iskrcaju iz aviona poshto jelte Ryan air štedi de stigne… Zahvaljujući Matuljku imali smo primar bording tako da nismo čekali veliki red već uđosmo među prvih dvaes ljudi i oma zauzesmo mesta za nas troje. Let je bio problematičan zbog strujanja vazduha no stigosmo mi u bratislavu de nas dočeka ogromna temperatura. Pošto prethodnih 7 dana preko 25 stepeni nismo osetili, 3x koji su nas dočekali su bili popriličan šok. No uspesmo mi i na to da se priviknemo, ne odemo do Beča (dotle je vodio prvi bus koji smo videli), već do Bratislave, pride promenivši pare uz “mizernu” proviziju od sam 8%! Ono što mi se dopalo jeste što je autobus kojim smo išli išao direktno do železničke stanice tako da nismo morali ništa tu da se cimamo. Tamo smo posle malo preganjanja uspeli da kupimo karte za budimpeštu po nekoj smešnoj ceni od 20ak evra. Usput se odmorismo, dokupismo još po neku sitnicu, probasmo jelte još par piva i shvatili koliko je tu zapravo sve jeftino spram severa Pred polazak voza uzesmo da menjamo pare ne bi li imali forinte da kupimo karte u mađarskoj. Međutim pošto nismo znali kurs a nisu nam govorili koliko dobijamo para za razne valute koje im dasmo (malo švedske krune, malo evrići…) to je potrajalo i izazvalo nezadovoljstvo radnika… No šta da im radimo kad su neprofesionalni.

Voz je bio jedan od boljih kojim sam se vozio. Iako nismo bili u kupeu već u običnom delu put je bio veoma prijatan. Postojali su i stolovi sa sve utičnicama tako da je Miša gledao seriju na lapu, a ja punio mob i pokušavao da dobijem Vesnu u mau mau što mi je jednom i pošlom za rukom Ostala 3-4 puta nećemo spominjati.

U mađarsku stigosmo u neko doba noći oko 10 valjda. Stanica velika ali očajno organizovano. Da nije bilo našeg lika koji je tu bio milion puta i koji je znao da nam pokaže gde da kupimo karte (obiđu se svi koloseci pa se uđe u zgradu pa se ide levo pa se opet ide levo i eto šaltera… logično zar ne? :udri:) teško bi do njih stigli. Iako smo mislili da nemamo dovoljno para za sve tri ispostavilo se da nam je ostalo čak 150 forinti kusura! To je oko pola evra No i za te pare mož se kupi kafa tamo, samo što vesni nije odgovarala jerbo nije bila sa mlekom… No Miša hrabrni balkanac je ipak uze i popi u slast

Voz nam je stigao manje više na vreme a mi uspesmo da uzmemo ceo jedan kupe u prvoj klasi (iako je naša karta za drugu) i da se lepo raširimo. Kontrola dođe, kontrola prođe mi tu ostadosmo To veče su Miša i Vesna uglavnom gledali Monka, ja im se pomalo pridruživah tako da je put vrlo lepo prošao. Ono što je za neverovati to je da smo stigli na vreme u Beograd!

Tu nas sačekaše moja Maza i Vučko (hvaaalaaa) tako da se tako sa osmehom na licu okončalo naše putešestvije po evropi

Danashnji dan zapocheh uspeshnim budjenjem oko pola 10 ne bi li jelte otishao na doruchak koji mi je jelte vrlo prijao jer sam popio brdooo soka Naravno morao sam da probam i kajganu i pochinjem da razumem amere shto jedu to sa slaninom jer je mnooogoo kul

Kao shto sam i ochekivao posle klope sam se vrnuo u sobu i samo zaspao ne bi li se probudio  vec oko 14h Tada se negde i misha probudio pa smo otishli kao na polufinale… a poshto smo chekali da se Vesna spremi kojoj je cimerka upala u kupatilo, a nismo ni imali neku preveliku zhelju za debatom ipak odosmo da klopamo po neshto. Najbolji deo je bio kada smo pocheli da hranimo golubove nashta je Vesnu nagnao golub koji je uspeo kroz rupicu od otprilike pola kvadratna centrimetra da joj kljucne prst No nakon dranja na njih ipak je odluchila da im udeli malo mishine kifle koja je fantastichna moram reci jer je prekrivena kachakvaljom i mnooogoo je kul

Nastavak dana je logichno proshao u jurenju karata za brod do stokholma koje nismo nashli no upravo se izgleda otvorila koja mogucnost tako da verujem da ce sve biti ok.

Shta cemo vecheras pojma nemam ali…videcemo

Tada su naime bile organizovane josh 4 runde i sve je pochelo vec oko 9 ujutru tako da sam celog dana veoma uspeshno zevao Na svim rundama sam bio wing adjudicator tako da sam svoj osnovni cilj na ovom turniru po pitanju napredovanja zvanichnog ostvario. Sa druge strane dosta toga sam nauchio shto ce mi koristiti u buducim debatama, ali sam pritom i zavoleo sudjenje tako da planiram i tome da posvetim vreme.

Nashi timovi nisu imali srece. Niko nije uspeo da prodje u chetvrtfinale mada su Mirko i Matuljak bili veoma blizu. Poslednja runda je bukvalno odluchivala ali nazhalost nisu uspeli. Ostali su stekli novo iskustvo i poneli kuci meni nepoznat broj bodova

Iako sam chuo dosta zhalbi na sudjenje od debatera ni u jednoj rundi koju sam sudio nije bilo problema da se na kraju svi dogovorimo oko poretka. Desilo se dodushe da ja nisam dobro razumeo dogovor pa da se iznenadim kada sudija proglasi pobednike ali.. Bozhe moj

Sve u svemu debatni deo dana beshe vrlo naporan no… Stizhe veche i sa njime proglashenje ko je od sudija i timova proshao dalje. Poshto ni jednog nasheg tima, a ni sudije (shto nisam ni ochekivao, mada jesam potajno prizheljkivao) nije proshao dalje reshismo da utopimo tugu raznim vrstama piva. Negde oko 3-4 tachnije Pride smo se uchlanili i u klub 80. Naime tako nam bar reche Jens (sudija iz nemachke) koji je doneo neko mnogo jako pice koje se zove neshto slichno STROB i ima 80% alkohola. Cela poenta je u ritaulu. Naime sipa se pola staklene chasice, potom se ona zapali, potom se sacheka par sekundi i onda onaj koji zheli da je popije treba prvo da je brzo poklopi rukom kako bi se stvorio vakum. Nakon toga podigne chasu i dokazhe svima da je uspeo i naravno onda popije tu  “lagano” chudo. Naravno najbolje ga je ugasiti sa pivom. A ludi estonci imaju mnogo kul vrste piva Meni se najvishe dobata, valjda, Fezz. To je pivo sa aromom. Ja trenutno najvishe preferiram sa treshnjom ali sutra je dug dan tako da se mozhda i predomislim Elem lepo smo se naigrali kada smo vec dosta popili tako da smo stigli u hotel oko 4 valjda kada smo trebali da nastavimo ali smo legli ipak da spavamo…

Ono shto mi je posebno fascinantno jeste njihov nachin oblachenja. Oni naime izlaze po ovom kishnom vremenu u kabanicama, sa sve kishobranima pride… ali shetaju u japankama. Valjda da im se noge nebi previshe pokvasile, ovako se samo obrishu i gotovo. Nisam siguran da razumem.

Pored toga iz drugih pricha chuh da su pomalo uvrnuti. Naime chak i veoma siromashni ljudi ne trazhe da im dash cigaretu vec ti nude sitno ne bi li je kupili od tebe! Kada im ti poklonish i ne daj bozhe ostavish josh koju prosto ne mogu da veruju da se to bash njima dogadja. U principu dosta su nekako nezainteresovani za sve. Iako smo u glavnom gradu nema bash mnogo ljudi na ulicama pa ni kola chemu doprinosi ovo promenljivo vreme.

Putevi su im dosta shiroki i izgledaju zaista kvalitetno. Naravno da postoji i posebna traka za bicikle. Vozni park nije fascinantan ali definitivno ima vishe jaguara nego kod nas.

Shto se tiche zelenih povrshina nekako stichem utisak da su nashe bolje, no to je vredno diskusije. Ovde su bolje rasporedjene ali je fora shto imaju jako malo klupa, plus kada se uzme u obzir da nijedna nije pokrivena (koju sam ja do sada video) a kisha dosa chesto pada namece se pitanje njihove upotrebljivosti.

Muzika im je veoma zanimljiva i lichi na rusku nacionalnu shto je i logichno poshto su Rusi dosta dugo vladali ovim krajevima. Pa ipak njihov nacionalni ples (bar ono shto smo videli juche) veoma je veseo i nekako mi ne lichi ni na shta do sada vidjeno. No bice prilike da josh malo putujem zar ne

Zaista zanimljiva mala zemlja koju vredi posetiti. Siguran sam da ce biti josh zapazhanja samo da se malo priberem jer je dosta naporno ovde sve.

Do tada

Krenusmo starom gradu, pre toga maznusmo so po zadatku, snismismo potom i scenu muchenja i… odosmo do zadate adrese i nakon toga… smorili se jer tamo nichega nije bilo. jedino shto je bilo dobro shto smo se bash lepo proshetali i videli opet koliko je ovo zapravo prelep grad kada vam vreme dozvoli da uzhivate u njemu.

Naravno prvo je usledila pauza za “rucak”. Mozda to tako zovu u estoniji ali u srbiji sigurno ne. Neki polu skuvani krompir sa zelenishom i dodatkom chudnog mesa koje nije pilece ali ima slichan ukus ali ne i izgled maa… totalni smor. No marnusmo bar dva sokica shto je kul

Za razliku od prvog kola koje smo svi dosta loshe proshli drugo je donelo brojne pomake kako za nashe tako i za bliske nam ekipe. Matuljak i Mirko, kao i Ivana i Goran su uspeli da osvoje druga mesta, dok Mario i Vesna u ovoj rundi nisu imali srece de opet behu poslednji. Misha je i dalje sudio u debatama sa trojcom sudija (shto je dobro), dok sam se ja drzhao ustaljene sheme da nas ima 4 Iako mi najavishe da sa Samom nece biti lako (jedan od vodecih sudija na turniru) ispalo je zaista sjajno. Jedna dobra diskusija tokom koje smo ga ubedili da nije bio potpuno u pravu tako da je korigovao svoju prvobitnu odluku.

Poslednja runda beshe po kvalitetu osrednja, ono shto je dobro donela jeste shto sam sada konacno siguran da sam u panelu takoreci napredovao sam i vishe nisam trainee. Ne znam koji mi je status bio u 2. ali ovde sam sigurnouspeo da budem ravnopravan sa ostalima. Shto mi se jelte vrlo dopada

Sve u svemu veoma lepo iskustvo

Shetah se i po plazhi, tj. kamenju tik pored baltika koji nije tolko hladan moram priznati. Mnogo sam se ja vishe ohladio kada sam silazio niz merdevine koje vode do plazhe, a pritom se pri sredini puta vrlooo tresu no…

Probah i neko vrlo chudno pivo sa ukusom krushke koje se meni vrlo dopalo jer lichi na dechiji shampanjac.

Nakon tog iskustva koje je bilo protkano i Mishinim i Goranovim igrachkim umecem, navlachenjem konpoca, gadjanja drvetom i josh mnogo toga vratismo se do hotela. Poshto nismo imali pojma gde je zhurka ostasmo misha i ja u sobi te iskoristih priliku i uzhivah u razgovoru sa dragom.

No ipak nas pozvashe da sidjemo do lobija i beshe stvarno kul dole. Na trenutke po malo neprijatno jer nas Jens nije razumeo mnogo ali sve u svemu sam se vrlo slatko smejao pogotovu kada su doshle Shpela i Maja i josh jedna njihova drugarica. Shpela zapoche prichu kako je Jens uvek mario za njene uspehe i da ga gleda kao mentora i tako… shta Jens reche necu da vam kazhem

Sutra cu videti shta sam zaista uradio na testu a mozhda se konachno i probudim na vreme… videcemo

Misha je uchestvovao u debati kao pomocni sudija, dok sam ja jelte gushter Tj. za sada nemam ni pravo glasa no nadam se da cu to promeniti do kraja dana. Videcemo shta ce biti.

Prva debata je donela chudnu temu vezanu za socijalnu pomoc i ekipa u mojoj sobi je bila dosta zbrkana no na kraju jednoglasno donesosmo odluku shto je jelte dobro

Poshto smo mi bukvalno sve zavrshili za 5 minuta imao sam dovoljno vremena da josh malo lutam po ovom ogromnom univerzitetu, pozhelim srecu nashima koji su chekali rezultate i izadjem malo napolje po josh jednom divnom kishovitom danu.

Nazhalost kada su rezultati konachno stigli sunce nije ogrejalo vec je pocheo josh jachi pljusak jer niko nije uspeo da osvoji ni jedan bod, tj. svi su bili 4. (gledajuci sa vedrije strane setih se rechi moje drage “Bar nisu bili poslednji ”)

Tako da za sada stvari ne idu bash po planovima. Svi nashi su nezadovoljni neki manje neki vishe. Nazhalost ni hrvati nisu bolje proshli no oni su to sve dosta opushtenije podneli. Dodushe osvojili su i jedno 3. mesto.

Toliko za ovu kratku pauzu.

Stigoh tako i do 26. sprata gde nam je fitnes centar sa sve bazenom, saunom, teretanom… ma VRF brate

Bazence je kul jer je pogled odatle prelep, mada je ono samo vrlo malo. Svega 16 metara, sa sve masazherom podvodnim u nashim krajevima poznatijim kao mestom gde voda izbija pod vecim pritiskom No beshe kul da se odpliva malo. Jedno 20ak minuta tu plivah i razgledah. Ljudi nije bilo mnogo ali u tolikom bazenu lako se pravi guzhva. Prvo su bili samo momci, a potom samo devojke.. i ja.. Tako da se nisam zhalio no vec je bilo vreme za saunu.

Poshto mi je ovo vatreno krshtenje u istoj ljubazni domacini su se pobrinuli da mi bude vatreno. Termometar je pokazivao 80 stepeni i svaki udisaj je stvarao neprijatnu vrelinu u nosu. Miris je lep i mene podseca na kesten, tj. sa mirisom sa kojim se cesto srecemo tokom jesenjih dana kada prodavci u Beogradu stoje gde stignu i peku kestenje. Elem tamo izdrzah jedno 10 minuta ibacih se pod hladan tush. Ne verujem da cu moci isto da ponovim narednih par dana jer nam je vrlo zgusnut raspored mada probacu.

Sada sam uspeo i Mishonju da probudim tako da krecemo putem doruchka i chak cemo moci na miru da jedemo! Jeee!

Mozhete ih pogledati na ovome linku a komentarisati naravno ovde