Za servis Donesi.com sam znao odavno, ali ih nikada nisam koristio. Jednom sam bio prisutan kada je drugar naručivao, ali to je bilo to. Nisam uspeo da se snađem najbolje na sajtu, jer sam tražio kuvana jela koja mi je bilo teško da pronađem. Slabo sam i čitao komentare. Zapravo nisam se ni dovoljno potrudio.

Međutim sve se promenilo prošlog petka. Bilo je 21:20 kada smo drugar i ja rešili da naručimo kinesku klopu. Na brzinu sam instalirao android aplikaciju, ulogovao se, pronašao restoran Soya sos (koji je Ivan preporučio) i odma pogledao šta ima na spisku najpopularnijih stavki. Pogeldah i ostale opcije i sastavih porudžbinu. Unesoh i adresu i potvrdih sve. Došao je crni ekran koji je nosio zebnju, pošto je tada bilo već 21:27 a restoran je zvanično radio još 3 minuta. Posle par minuta (nama je vreme teklo vrlo spoooro ) gledanja u krugove na ekranu, dok je prošao ceo proces obrade, dobili smo potvrdu da je naša produžbina primljena i da stiže za 45 minuta. Stigla je i nešto ranije! Klopa je bila očekivano dobra.

Ono što je mene oduševilo koliko dobro radi Donesi.com servis, što sam potvrdio još nekoliko puta u narednih par dana na poslu. Od tada nam je to početna stanica za naručivanje klope.

Međutim, kao što sam obećao na Twitteru, ono što je mene privuklo samom korišćenju servisa je Android aplikacija. Ona nije fenomenalnog dizajna, ali ima odlične funkcije. Najpre birate lokaciju (može i putem GPS-a, mada se meni tu ne snalazi najbolje). Potom se dobija izbor restorana koji nije kategorizovan, ali je njihov rejting jasno naznačen. Po ulasku u restoran dobijate prvo osnovne informacije o njemu kao što je prosečno vreme isporuke, radno vreme, najmanji iznos i minimalna porudžbina. Ono najosnovnije, ali i najbitnije. To je sve sadržano u tabu Info, a osim njega tu je i tab Izaberite gde zapravo počinje zabava Prva i najvažnija stavka je najpopularnije. Nju ćete najčešće i koristiti, pogotovu kada ledate novi restoran. Klikom na željenu klopu, dobićete zahtev da se ulogujete (ovo se traži jednom tokom rada aplikacije). Potom možete da odaberete količinu klope (do 4 komada), unesete dodatna uputstva (za Prokku) i odaberete dodatke po želji koji zavise od klope (npr. feferoni, kačkavalj, kajmak…). Klikom na stavku dodati upravo ste započeli vašu kupovinu. U okviru kupovne korpe možete videti spisak svega što ste stavili, izbaciti ako ste nešto promašili i na kraju naravno naručiti. Dovoljno je još ostaviti podatke za isporuku i “mirno” sačekati klopu. To je sve. Veoma brzo i jednostavno

Aplikaciju možete preuzeti i skeniranjem ovog koda:

Par sugestija da aplikacija bude još bolja:

• pretraga po vrstama restorana/jela (npr. kuvana hrana)
• pretraga po ceni obroka (npr. do 300 dinara)
• filter za minimalnu porudzbinu (npr. samo restoratni koji isporučuju na mojoj lokaciji za preko 300 dinara)
• mogućnost postavljanja i čitanja komentara
• mogućnost unosa nekoliko predefinisanih lokacija (kuća, posao, devojka…)
• vidljivost porudžbine u svakom trenutku (i kada je izbor kategorija klope u pitanju)
• registracija korisnika
• preporuka klopa

Ja ostajem redovni zadovoljni klopadžija Donesi.com servisa, pre svega zbog odlične usluge i Android aplikacije.

*UPDATE: Kako je tekst pisan još u maju mesecu, ali je tek sada ugledao svetlost dana, dogodila su se još mnoga pozitivna iskustva sa Donesi. Jedno od njih je bilo kada sam želeo da ručak stigne u 14h (rezervaciju sam radio oko 11h). Nazvali su me posle par minuta, izvinili se i ljubazno me pitali da li može da se rezervacija pomeri za 15 minuta pre ili posle tog termina zbog restorana. Naravno da sam pristao i pritom bio oduševljen što su me to uopšte pitali, što je za svaku pohvalu!

Fonklamastično- novi izraz. Jedna reč za fuziju dobrih osećanja nakon događaja koji je pun pogodak! Hvala puno svima! – via @Oblacak

Bio je to zaista divan subotnji dan koji je na moje veliko oduševljenje uspeo da privuče preko 100 studenata da slušaju seminar o oglašavanju u okviru FONklama 2010 u organizaciji FONovog centra za razvoj karijere. I centar i Fakultet organizacionih nauka pokazali su se kao veoma dobri domaćini, jer je organizacija protekla na veoma visokom nivou.

Za početak bih pohvalio poseban deo za Internet prijatelje koji je imao utičnice za struju i Internet, a koji se nalazio u prvom redu. IT podrška organizatora se trudila da uvek bude dostupna kako samim predavačima tako i nama twiterašima. Pomenimo to da nam se u jednom delu zvaničnog govora zahvalila i zvanični konferensije @Oblacak Moderne plave boje predstavljali su u vidu Internet prijatelja: @Bubullina, @Pedya, @MiodragDj, @ MilosPetrovic, @romano011i @3EBC; u svojstvu organizatora: @Oblacak, @Egotreep, @LuciMort, @LoooD i @JetSetWilly (kao fotograf); I kao predavači: @JanaSavic, @Brilado i @Istok kao predavači. (ako je još neko bio. a nisam ga naveo, komentari su otvoreni, pa ćemo lako dodati u text .

Veoma mi se dopalo što je još na početku seminara jedan od sponzora, Doncafa počela sa deljenjem svoj lepih prozivoda (i do kraja nije prekidala, kao ni Coca Cola), jer je to razbudilo i ono malo pospanih (bzz).

Napravite od mobilnog marketinga korisnu uslugu! – Boris Dragović

Dođe red i na prvo predavanje:  Boris Dragović – “Examine your assumptions”. Kao predstavnik kompanije KlikMee, tehničkog sponzora festivala, održao je izuzetno zanimljivo predavanje ni jednom ne spomenuvši svoju firmu, upravo onako kako ja i mislim da treba da se predaje studentima. Bilo je tu pošalica sa bananama i majmunima, bilo je obilja zanimljivih podataka i diskusija. Ako se iko pita da li je potrebna edukacija naših studenata o novim tendencijama u marketingu mislim da najbolji odgovor daje jedan od odgovora učesnika na pitanje šta je to mobilni marketing, na šta je student rekao „to su one reklame u autobusima, za donacije i pomoć“. Da su reklame mobilne jesu, ali da je to Mobilni marketing nije.

Najbolji zaključak predavanja dala je @Bubullina: “Uf, ako sva predavanja budu ovako zanimljiva, bice information overload ”

Viralni marketing je stvaranje medijskog prostora – Istok Pavlović

Istok Pavlović je još jednom pokazao šta je sve to sjajno uradio i zamislio kod nas i u svetu. Otkrio je „tajnu“ da zapravo najveći broj projekata koji se tiče Viralnog marketinga zapravo se samo „ukrade“ iz inostranstva i prilagodi domaćem tržištu. Od svih primera kojih je zaista bilo mnogo poput: Sastavi svoju vladu, Vesti Srbija, Nađi Maci devojku… najviše mi se dopao Kuki Klok. Izuzetno jednostavna strana, koja je Istoku omogućila da od nje plaća račune, a da nema nikakve troškove od dana kada ju je postavo. Sjajno! Istok nam je ukazao i na jednu vrlo bitnu činjenicu koju toliko često srećemo na našem tržištu: „U viralnom marketingu klijent mora da se oslobodi zaljubljenosti u svoje maskote i proizvode!”

Hvala vam by Aplha bank – Nikola Svitlica

Potom je došao Nikola Svitlica kao predstavnik generalnog sponzora festivala Aplha banke koji nam je pričao o efektima njihove kampanja „Hvala vam“. Zaista skidam kapu onome ko se dosetio da na ovaj način pomogne ljudima u borbi protiv te opake bolesti raka. Od svake transakcije koju korisnik obavi putem njihove Master card kartice deo sredstava se odvaja i uplaćuje u nacionalni fond za borbu protiv raka. Svakoga meseca svaki korisnik dobija u svom izveštaju i tačan iznos sredstava koji je zahvaljujući njegovim postupcima doniran u ovaj fond. Do sada su prikupili više od 1.7 miliona dinara. Ono što bih posebno istakao jeste što ne planiraju da ovo bude kratkoročna akcija, već da će se ona završiti tek kada se pronađe lek protiv raka, po rečima predavača, on bi voleo da to bude već sutra.
(Nažalost sada sam bio na zvaničnom sajtu banke i nisam uspeo da nađem nikakvu informaciju o ovoj zaista plemenitoj akciji, pa ovim putem upućujem apel odgovornima da to što pre isprave. Sada na naslovnoj strani možete videti banner ka ovoj plemenitoj akciji )

Advertising industry is like creative stock exchange – Jovan Spahić i Jana Savić Rastovac

Prezentacija koja je potom usledila  održali su zajedno Jovan Spahić i Jana Savić Rastovac – vredni ljudi McCann Erickson-a. Tema je bila „Ko pravi te (glupe) reklame?“. Zvanična se malo razlikovala, ali kako su nam sami predavači rekli oni su je za malo prekrstili u ovu (naravno tiče se reči u zagradi). Naime veoma često ljudi gledajući reklame kažu ovu čuvenu rečenicu, greškom kriveći samo kreativce ili agenciju koja ju je napravile. Zapravo reklame kreira tržište, klijent, potrošač i naravno sama agencija, ali njena nikada nije poslednja kada radi za nekoga drugoga. Pokazali su nam na sjajan način kako se vodi briga o klijentu i kako su Coca Cola-i dali do znanja koliko im znači da rade sa njom. Celu terasu ispred svoje zgrade su pretvorili u veliku Coca Cola zabavu: ofarbali su prvo sve u crveno, potom prosipali boje da bi izgledale kao vatromet, pa raznim oblicima dočarali Coca Cola uživanje. Svaka čast! Nažalost zbog ograničenog termina nisu stigli da više pažnje posvete i predlogu kampanje za Durex koji je nažalost odbačen. Uhvatili su se u koštac sa jednim velikim društvenim problemom – Tabuom – ali klijent nije imao dovoljno sluha. Uvideli su da i dalje postoji problem da se priča o sexualnim odnosima, da se kupuju kondomi i drugi oblici zaštite i želeli su da šokiraju javnost tako što bi na bilborde stavili reči koje se nalaze u udžbenicima iz biologije poput: anus, vagina, penis… koji su grafički bili dočarani pomoću kondoma. Mislim da je jedna ovakva akcija, ma koliko hrabro i rizično zvučala, veoma dobrodošla našem prilično zatvorenom društvu.

Ukoliko do sada niste pogledali blog McCann Ericcson Fresh-a, možda je sada pravi trenutak da vidite i šta se tamo dešava i ko sve piše. Ujedno ukoliko ste bili na seminaru tamo možete postaviti pitanja.

Pećko pivo, jedino hladno pivo iz peći – Dragoljub Ljubičić Mićko

Za kraj je ostavljeno najduhovitije predavanje. Gospodin Dragoljub Ljubičić Mićko pokazao nam je sve čari radio reklama. Iako prezentaciju nije imao, izuzetno zanimljivim sadržajem i materijalom koji nam je puštao mislim da nikome od prisutnih ne bi zasmetalo ni da je trajalo sat vremena duže. Ono što mi se najviše urezalo jeste: “Klijenta ne mogu ubediti da mu se sviđa nesto što mu se ne sviđa”! Takođe nam je napomenuo i to da uvek kaže klijentu da on “Reklamom ne prodaje prozivod, već privlači pažnju na njega, ostalo je na vama”.

Ukoliko želite da pogledate komentare sa lica mesta pogledajte Twitter i na njemu #fonklame. Trudili smo se da sve što je zanimljivo i tamo prikažemo.

Još jednom veliko hvala zaista sjajnim organizatorima koji su uspeli da okupe odličan tim predavača i da učine da sve protekne u najboljem mogućem redu, čak i bez uobičajenog kašnjenja za naše seminare.

Kako bi vam još više dočarao atmosferu pogledajte i deo slika sa događaja koje se nalaze na Facebook grupi FONklama.

#Update# Pogledajte icrpan izveštaj o FONklamam delo naše drage blogerke i twiterašice Bubbuline: FONklamastični utisci – I deo

A šta ako oglas nije efikasan?

Onda on ne vrši svoju funkciju.

A ako oglas ne vrši svoju funkciju, zapitajte se…

• Da li znate kome se obraćate (kog su pola, kojih godina, koliko para imaju, šta čitaju, šta vole, šta ne vole, kakvi su im stavovi, predrasude, kojim jezikom (dijalektom) govore…)?

• Da li znate kako kupci doživljavaju vaš proizvod/uslugu/kompaniju?

(Marketing nije borba karakteristika, već borba percepcija! Nije borba onoga što proizvodi/usluge/kompanije jesu, već onoga kako ih potrošači doživljavaju).

• Da li znate zašto ga tako doživljavaju?

• Da li znate šta oni žele i zašto to žele (šta ih motiviše)?

(Ne šta im treba, već šta žele – John O’Toole, kanadski političar, svojevremeno je rekao »Da, ja prodajem ljudima stvari koje im ne trebaju. Međutim, ne mogu im prodati nešto što ne žele. Čak i uz pomoć advertajzinga. Čak i kad bih to želeo.«)

• Da li znate kako treba da im se obraćate (s obzirom na jezik, stavove, predrasude…)?

• Da li znate zašto im se obraćate (šta želite od kupaca, šta oni treba da urade kad pročitaju vaš oglas)?

• Da li znate šta poručujete (USP – “Unique Sales Proposal” – jedinstvena prodajna ponuda), koje koristi (ne karakteristike, ne prednosti) promovišete?

• Da li znate gde (mediji) i kada (termini) treba da se obraćate? Koliko često?

• Da li znate zašto bi vam neko verovao (kako gradite svoj kredibilitet – ko je pomenuo PR komunikaciju pre advertajzing komunikacije?)?

Precizni (ili bar što precizniji) odgovori na prethodna pitanja omogućavaju kreiranje adekvatnog rešenja za oglas, jer ćete znati kako da komunicirate poruku koju taj oglas treba da prenese. I onda ćete imati dobar, kvalitetan i efikasan oglas. A možda i lep…

A isto važi i za TV spot. Princip je isti, samo što se mrda…

Još jedan odličan članak Predraga Milićevića (”izvođača marketinških radova” sa 15-ogodišnjim iskustvom u malim i velikim kompanijama širom Beograda) koji nam ukazuje na to da nije sve u lepoti oglasa.

Da li oglas mora da bude lep?

Ne znam da li je ovo pravo mesto za ovo moje razmišljanje, ali kad mi je već Prokka dao prostora, rekoh »hajde da ga iskoristim«… Postoji jedan poooširoko prihvaćen pogled na to kako oglas treba da izgleda, a koji mene lično poooprilično nervira. I to već godinama. A u čemu je stvar…

Neko je nekad rekao:"Lepota je u očima posmatrača"

I to je istina. Tu istinu potkrepljuje i jedna naša poslovica koja kaže: "Nije mio ko je lep, već je lep ko je mio." Obe citirane misli svode se na isto – lepota je krajnje subjektivna kategorija.

Pa, shodno tome, zaista, da li oglas mora da bude lep?

Doći ćemo do tog odgovora nešto kasnije, ali, da bih odgovorio na to pitanje, odgovoriću, prethodno, na jedno drugo:

Koja je funkcija oglasa?

Osnovni zadatak oglasa, kao instrumenta advertajzinga, je efikasna komunikacija – ne mora se biti ni originalan, ni zabavan – samo efikasan!

Tačno je da originalnost privlači pažnju i tačno je da se zabavan oglas duže pamti, ali nije poenta u tome – treba zapamtiti poruku i ime oglašivača (i/ili proizvoda ili usluge koja se oglašava), a ne oglas. Vrlo često se prepričava neki "geg" iz oglasa, a da se ne zna ni o čijem oglasu je reč, ni šta se njime oglašava. (U stvari, sve što važi za oglas, važi i za TV spot – samo su kod njega sve greške mnooogo mnooogo skuplje…)

Oglašivač ne plaća oglas (njegov dizajn, njegovu produkciju i njegov plasman u medije) zato da bi se pamtio oglas (osim ako oglašivač nije advertajzing agencija kojoj je taj oglas ustv. proizvod), već da bi se pamtila poruka koju on prenosi.

Kao što već rekoh, lepota je subjektivna kategorija. Poruka mora biti objektivna kategorija. Oglas ne treba da prenosi emocije, već poruku (po mogućstvu samo jednu, jasnu i preciznu). Oglas može i treba da koristi emocije za prenos poruke (što i čini), ali emocije su tu samo sredstvo, ne suština. Suština je poruka.

Oglas nije slika na zidu. Lepa slika može da budi različite emo­ci­je, posmatrači mogu različito da je shvate, a da se svi slože da je "lepa". Dobar oglas mora svima da prenese istu poruku – tek ako svi shvate poruku na isti (ispravan) način, oglas je dobar.

Pa, hajde sad da odgovorim na pitanje – da li oglas mora da bude lep?

Oglas treba da privuče pažnju, da bi omogućio prenos poruke, ali ne mora da bude lep. Ovu tvrdnju je dokazala kompanija Beneton tokom dugog niza godina – određeni serijali njihovih oglasa su sve samo ne lepi, ali definitivno su privlačili medijsku pažnju i efikasno prenosili poruku – "Ujedinjene boje Benetona".

Naša srca su sva ista – ni bela ni crna ni žuta

Priznaćete da prethodni oglas ne bi rado okačili kao sliku na zid dnevne ili (ne daj Bože) spavaće sobe, ali, ako se "okači" u pravim časopisima, on vrši svoju funkciju – nije lep, ali je koristan…

I to je samo jedan od dokaza da oglas ne mora da bude lep. Naravno, ne mora ni da bude ružan. Kao što rekoh, bitno je samo da bude efikasan.

I posle svega, da li vi mislite da oglas mora da bude lep?

Ove godine program izgleda još bolje. Profesor Dragan Varagić će posle odličnih nastupa na E-Trgovini 09 održati predavanje na temu “Sadašnjost i budućnost online oglašavanja” sa početkom u 19 časova. Nakon toga nas očekuju dva bloka reklama od po 45 minuta koji predstavljaju izbor najboljih reklama koje su agencija SuperStar i Noć reklamoždera besplatno ustupili. Da to ne bude kraj našeg druženja pobrinuli su se Coca Cola i Doncafe koji su obezbedili koktel za sve nas

Naravno FONKLAME ne bi bile to što jesu da nema i humanitarnog karaktera iza svega, te je ove godine odabran dom za decu bez roditeljskog staranja “Dragutin Filipović Jusa” kome je tim spremio nekoliko lepih iznenađenja od kojih su neka (odlazak u Beo zoo vrt – veliko hvala Vuku Bojoviću) već sprovedena u delo, a neka čekaju veče reklama kako bi se prikupila sredstva.

Prošle godine je druženje i atmosfera bila sjajna, nema razloga da ove bude drugačije. Što nas više dođe biće nam bolje

Ja dolazim, a ti?

Flash animacija na njihovom sajtu je mnogo bolje rešena i pretpostavljam da je na osnovu nje i bilbord nastao. U njoj automobil bukvalno prozuji kroz baner i zarotira %. Lepo i efektivno.

Bilbord lepo i… blago rečeno neefektivno.

Kako vi doživljavate ovu reklamu?

Ja ne vidim ništa pozitivno što bi povezalo te životinje i novi paket usluga. Da li to znači da Telenor plete mrežu oko mene te da neću imati pojma koliko će mi na kraju zapravo para uzeti (pauk)? Ili su možda hteli da daju simboliku zmije koja je ili otrovna ili udav, te ili ću se šlogirati kada dobijem račun, ili će polako isisavati sve više pada od mene?

Da su samo malo razmislili mogli su da naprave plemenite životinje poput labuda (čistota i sloboda), slona (istrajnost i prijateljstvo), lotusov cvet (lepota), jedrenjak (plovimo zajedno)… Toliko mogućnosti, a tako loš izbor.

Šta vi mislite o ovom Telenor “fenomenu”?

Photoshop kao suština marketinga

Postoji čudno verovanje u našem narodu, da ko ima oglas – ima i marketing.

Postoji još čudnije verovanje u našem narodu da oglas (pa samim tim i marketing) svako zna i ume da radi. Dobro, možda ne baš svako, ali svako ko zna da crta u Corelu, ili u Photoshopu. Otprilike, uključi se računar, uđe se u neki od programa i – posle sve ide samo od sebe – i definisanje poruke i osmišljavanje naslova i osmišljavanje teksta i izbor boja i izbor fontova i kreiranje ilustracije i… O izboru medija da i ne govorimo.

Naše podneblje je bogomdano za naturščike raznih vrsta, jer postoje osobe koje će im rado poveriti budućnost svojih projekata (da ne zvučim pretenciozno, pa da kažem “svojih kompanija”) na kojima mogu “in vivo” do mile volje da vežbaju nešto što ne znaju, ali vole to da rade. Jedini uslov je da su jeftini. (Da pojasnim – jeftino je ono što malo platite, ali vredi i manje, a povoljno je ono što vredi više nego što ste platili…)

Znate šta, ja znam kako se drži skalpel (čak štaviše, jedan ujak i dva strica su mi bili hirurzi), ali nikad mi ne bi palo na pamet da probam nekog da operišem! Pitam se, da li bih, ipak, našao nekog ko bi i na to pristao… samo ako sam dovoljno jeftin!?

Nerado pričam jednu anegdotu (događaj je istinit, inače bih ga pričao kao vic, a ne kao anegdotu) o vlasniku jedne domaće kompanije koji je tržišnim vodama dosta uspešno plivao tokom 90-ih godina, sve bez (ozbiljnog) marketinga. Kako su te godine počele da izmiču, i njemu je tržište počelo da se izmiče… Shodno tome, odlučio je da se u svojoj kompaniji ozbiljnije pozabavi marketingom. Elem, sretosmo se mi, tako, jednom prilikom, u jednoj od obližnjih kafana (svaki poslovni Srbin ima bar jednu takvu “isturenu kancelariju”) i sedosmo da pričamo o oglašavanju, kao i par puta pre toga. Ovog puta, međutim, nije bio sam – sa njim je bila i njegova koleginica koju je poveo da je upozna sa mnom. Ispostavilo se da je ona začetak nove službe marketinga u njegovoj kompaniji. “Odlično!” pomislio sam, “Najzad je rešio da marketing digne na neki viši nivo”. Nju je iz komercijale prebacio u marketing, ne zna još mnogo o tome, ali materija je interesuje i naučiće šta joj nedostaje. “Pa, dobro,” pomislih “bolje da je komercijalista, nego sekretarica (pošto znam i takve slučajeve)…”. Međutim, sledeća njegova izjava mi je razvejala sve iluzije: “E, sad još samo da nauči Photoshop i onda možemo da zaokružimo marketing!” Da je rekao “Excel”, popio bih još jedno piće, ali na “Photoshop” meni se diže kosa na glavi, ja se digoh sa stolice, platih šta sam popio, promrmljah nešto zbog čega moram da žurim i odoh u noć. Ne sećam se koje je doba dana bilo, ali je meni, definitivno, od tog “Photoshopa” pao mrak na oči…

Zašto “nerado pričam”, možda se neko pita. Pa zato što je takvih vlasnika još uvek jako puno na našim prostorima. Kada takvi ljudi promene svoj način razmišljanja, a oni koji ne promene postanu retkost, ja ću pomenutu anegdotu vrlo rado pričati sećajući se marketinških početaka na našim prostorima. Ako me pre toga starost ne omete u prisećanju pomenutog događaja…

I, posle svega rečenog, da li je oglas = marketing? NIKAKO!

Oglas nije ni promocija, već samo jedan njen deo (tačnije jedan deo jednog od instrumenata promotivnog miksa – privredne propagande iliti advertajzinga (po Vuku)), a i promocija je samo jedan od instrumenata marketing miksa. Čak ni marketing miks nije marketing, već samo jedan njegov deo…

Da li se sad stiče osećaj o tome koliko, u stvari, oglas nije marketing?…

Već sam na našim blogovima sretao razmišljanja bliska ovom i siguran sam da veeeelika većina čitalaca ovog bloga zaista nema tu dilemu da li je oglas marketing, kao što sam siguran da veeeelika većina onih koji to ne znaju ovaj blog ne čita… Ali, ipak, kad sam već načeo tu temu, da je i “zaokružim”…

Pa, dobro, šta je onda marketing?

Marketing je poslovna filozofija skoncentrisana na korisnika i njegove potrebe.

Marketing je koncept stvaranja profita kroz zadovoljenje korisnika.

Marketing je proces određivanja potreba i želja korisnika i kreiranja proizvoda/usluga koji ispunjavaju te želje na najefektniji i najefikasniji način.

Pre nego što krene u izvršavanje aktivnosti, marketing mora da ima definisan cilj (ŠTA se želi postići), definisanu strategiju (KAKO doći do zacrtanog cilja) i taktiku (KAKO realizovati strategiju).

Da bi ostvario svoju funkciju, marketing mora u sebi da sadrži istraživanja (tržišta, aktuelnih korisnika, potencijalnih korisnika, proizvoda, distribucije, konkurencije), analize, planiranja, mora da definiše aktivnosti, termine i odgovornosti, mora da kreira idejna rešenja i da ih testira, mora da prati medije, da se bavi njihovim zakupom i monitoringom, mora da vrši kontrolu efekata koje ostvaruje na tržištu… Sve to (i još štošta) čini marketing.

Znanje Photoshopa ne može da vam škodi, ali vam neće ni pomoći da se bavite marketingom.

Eto, “zaokružio” sam je…

Autor slike: Predrag Milićević

Na prvi pogled

Ono što mi na prvi pogled nikako nije bilo jasno koja je tačna poenta tog servisa? Privlači ljude to je sigurno, ali sa druge strane taj proizvod niko neće kupiti ko je čuo za akciju do 16:59 minuta. Koja je onda poenta? Lepo to izgleda kako cena pada i kako na svake dve sekunde proizvod izgubi jedan dinar vrednosti (ovo zavisi od početne vrednosti proizvoda jer se ipak sve svodi na procentualno sniženje), ali mislim da su omašili poentu. Ukoliko ipak žele da nastave sa ovime onda bi im svakako preporučio da naprave widget-e i banere koji će se nalaziti na drugim sajtovima i prikazivati trenutnu ponudu. To bi sigurno skrenulo pažnju. Još jedna mogućnost jeste da cena zavisi od broja posetilaca, veći broj posetilaca niža cena. Svi bi razglasili prijateljima da dođu da pogledaju i na taj način bi proizvod došao do još većeg broja potencijalnih kupaca.

Na drugi pogled

Upravo sam video da servis funckioniše drugačije nego što sam na prvi pogled pomislio te da se isti proizvod ne drži ceo dan tako da ukoliko želite preveliki popust možete ostati i bez onoga što ste do tada mogli da uštedite. Frižider koji je maločas bio u ponudi je na kraju iznosio oko 3000 dinara manje.

Ideja zasnovana na prvom pogledu

Čini mi se kao bolje rešenje da su predstavili servis koji svakoga dana od 9 ujutru proizvodu stavlja minimalnu cenu koja potom raste i na taj način praktično motivišu korisnike da se što pre odluče. Mala modifikacija ovoga bi bila da ne ide rast iz sekunde u sekundu nego na pola sata kako bi klijent bio u mogućnosti da se i raspita o proizvodu, a sa druge strane da ima vremensko ograničenje da se što pre odluči i kupi proizvod.

Kakvo je vaše mišljenje?

#Update#

Originalni video se prvi put pojavio na blogu Jeremiah Owyanga, koga možete pratiti i na Twitter-u. U našoj blogosferi je pored WinWin bloga predstavljen i kod moje drage prijateljice Miss Cybernaut.