Utabane staze su još jedna problematična grana praktično. Mnogo je lakše pratiti utabanu stazu i stići na cilj u središtu grupe. Nema velikog rizika, poznata dobit. Mnogima je to dovoljno. Na nama je da izvagamo šta nam je bitnije i šta nas ispunjava. Ja sam uvek za kontrolisani rizik ali… Teško ga je iskontrolisati na adekvatan način pogotovu u mlađem dobu kada u suštini i najviše rizikujemo, pa postoje neke dve glavne opcije. Ili se zeznemo i kažemo ok neću više da se zajebavam ili sa druge strane uspemo pa nastavimo i… nadamo se najboljem, jer ko se mnogo kocka obično izgubi sve. Jedan od mojih najboljih drugara Vita, inače višegodišnji igrač pokera, mi je rekao da najbolji svetski igrači nikada ne igraju u više od 10% od onoga što imaju. Mislite o tome

p.s. Hvala tebi na komentaru, a za uključivanje ThinkSerbia-a u blogroll si sam zaslužan

A ljudima treba izvesna doza mira. Neophodan je za psihičko zdravlje, a kamoli za uspešan poslovni život. Mislim da si se dotakao najvećeg problema u celoj toj priči – imanja cilja. Previše ljudi provede život lutajući, mislim. Isto tako ogroman broj ljudi, ako ne i veći od onog prvog, provede život ne isprobavajući uopšte – držeći se utabanih staza. Oba stanja su problematična i uvode nas u trenutni društveni poredak, gde je duša i istinska supstanca (čija je antiteza forma) najveća retkost. A to ne mora tako da bude, samo ako se malo razmisli.

Hvala ti za uključivanje ThinkSerbia u tvoj blogroll. Sve najbolje i kuckamo se…