Comments on: Riječi koje život znače – Gost bloger Uglješa Erić

By: Uglješa Erić

Uglješa Erić — Sun, 21 Feb 2010 19:55:11 +0000

Hm, pazi ovako, prva stvar, u čitavom mom tekstu nema ni trunke generalizacije. Sve se svodi na jednu pekaru i ponašanje jedne žene. Tako da, mislim da nisam izostavio tu malu, bitnu stvar, i ova kritika nema nikakve osnove.
Druga stvar, ta mračna prošlost je meni ponajmračnija. Šta misliš kako je provesti noć pod vedrim nebom, gladan, žedan, a imaš dvije godine? Dobra stvar što se ne sjećaš toga, ali mame se dobro sjećaju. I sad bi ja trebalo da mrzim tu našu “braću” preko Drine, jer ih nisu zanimale izbjeglice čiji su roditelji, muževi, braća ginuli da bi odbranili granicu i otklonili bilo kakvu opasnost za naše srce, Beograd? Ne, ne pada mi na pamet, svako je čovjek za sebe, i ja vjerujem da se sva dijela tamo negdje bilježe, ma kako se zvala sveska ili računovođa i prije ili kasnije sve izađe na površinu.
Treća stvar,
da li sam ja tražio da se Beograd prilagodi meni?
Da li sam tražio da nazivi artikala pored ekavskog budu i na ijekavskom?
Ne, ja ne tražim ništa, samo me malo pogađa što se neko neprijateljski ponaša prema meni jer govorim neko j više, iako, iskreno, tome pridajem pažnju koliko i lanjskom snijegu na Romaniji.

By: cvetak

cvetak — Mon, 08 Feb 2010 18:50:47 +0000

Vrlo zanimljiv tekst. Vidim da si uspeo da tu neprijatnu situaciju sagledas sa, recimo, poslovnog aspekta. Ali si zaboravio jednu malu i istovremeno vrlo bitnu stvar, a to je da je to samo obicna mala pekara i da je gazdarica samo obicna zena koja ne vidi dalje od svoje tezge. Osim toga, ne znas razlog takvog njenog ponasanja. Necu da mracim temu, ali svi znamo sta se desavala u proteklih 20 godina, a neke rane nikada ne zacele. Mozda je izgubila sina, brata ili tako nesto, pa joj je ijekavica sinonim za nesto neprijateljsko. Uzgred neka bude receno i to da ni ekavica nije prihvacena u ostalim bivsim republikama. Odatle sledi logicno pitanje: zasto Beograd i Beogradjani treba da se prilagode drugima u svom gradu? Ja nisam iz Beograda, ali podrzavam ono: ako si u Rimu… Ziveli!

By: Milorad Tošić

Milorad Tošić — Sat, 16 Jan 2010 00:20:56 +0000

Slično se događalo 80ih u Sloveniji… da bi kupio hleb morao si da zatražiš kruh iako su svi vrlo dobro razumeli srpskohrvatski… i znali kako se kaže na srpskom…

Idiota će, na žalost, biti uvek i na svakom koraku, i što reče SSpin – pomirimo se s tim…

By: PeckoPivo

PeckoPivo — Thu, 14 Jan 2010 21:58:58 +0000

Umeli su i da me zovu Siptarom, da mi govore da idem odakle sam dosao, na 2 fakulteta su mi rekli da ne primaju “nas odozdo” jer “treba da se vratimo tamo” itd itd itd…
ali to su pojedinci, i na njih i njihove komentare sam umeo i da zalajem (bukvalno )

Beograd volim jer velika vecina takvih ljudi ovde samo k.nja kako mrzi ove ili one i kako niko nije dovoljno dobar da bude Beogradjanin, a u stvari je sasvim OK kad vidi/upozna tog istog koga kao mrzi (bio to crnac, musliman, gej, amer, hrvat, kosovar, whatever). Zbog posla dosta putujem po inostranstvu i na dosta mesta osecam upravo suprotno – da te kao prihvataju (jer je to demokratski, kulturno itd) a da u stvari ne misle tako (dokazano vise puta posle par casa vina ili posle par dana provedenih zajedno).

i da se razumemo, ne zelim nikoga da branim, niti da kao branim Beograd glupom retorikom uporedjivanja sa drugima tipa “nek se oni prvi izvinu”, samo mislim da je Beograd divno mesto za zivot i da ga ne treba mrzeti zbog par kretena…

(a ako se bas smorite u BGu, a vi dodjite kod nas u Zemun, mi smo bre zakon za taj vas glavni grad )

By: ugljesha

ugljesha — Tue, 12 Jan 2010 23:07:52 +0000

Vidim da ima ljudi koji su imali slicne situacije. I kako sad da Srbija ide u Evropu, da ugosti turiste, kad ljudima koji rade na mjestima sa najvecom frekvencijom ljudi, smeta sto neko govori samo malo drugaciji srpski od njihovog. Sta ce biti, kad ne daj Boze, cuju arapski, ili neki drugi jezik. Pocece da pucaju na teroriste i strane placenike koji hoce da uniste i ovo malo Srbije. Treba misliti o tome. Mozda je to posledica 500 godina terora pod Turcima, pa je ostalo sa koljena na koljeno da se prepricava da je svako ko nije “tvoj”, neprijatelj, i treba ga eliminisati, ali Boze moj, pa i Poljaci idu u Njemacku, Japan trguje sa Amerikom, ne mozemo da zivimo u vakuumu, ne ide. Doduse, taj ne tako mali broj ljudi nece promjeniti svoje misljenje, iskreno, sto se mene tice, i ne mora, ali je problem sto se zbog pojedinaca globalna slika o Srbiji kvari. Mi, koji zivimo ovde, privremeno, stalno, od rodjenja, od fakulteta, od obdanista ili bilo kad, znamo situaciju, i rukovodimo se onim, citiram SSpin “…psi laju na karavane, a karavani prolaze…”, ali sta ce misliti o nama neki Francuz kome je drug ubijen samo zato sto je nosio sal nekih nestandarnih boja, standarda ISO idiotsamiponosimsetim. Otisao sam malo u sirinu, ali to je nasa realnost i nije nimalo bajkovita.

By: Miloš Petrović

Miloš Petrović — Tue, 12 Jan 2010 14:34:50 +0000

Imao sam slicne provokacije u Maksiju, na kasi. Zbog naglaska iz unutrasnjosti kasirka je nesto pocela da me proziva da sam iz nekog sela iz Srbije.

By: Charolija

Charolija — Tue, 12 Jan 2010 13:19:22 +0000

Divim se ljudima koji umeju da odbroje u sebi.

By: SSpin

SSpin — Mon, 11 Jan 2010 23:28:58 +0000

Izvrsna prica. Doziveo sam ih slicnih dosta, tako da razumem momente odbrojavanja u sebi.

Ima ona fora, psi laju na karavane, a karavani prolaze….

ili ako ides putem do cilja, i na tom putu cujes lavez pasa… ukoliko se budes osvrtao za svakim psom, nikad neces stici…

sve se vise mirim, da nenormalnih ljudi mora postojati. Who gives a fuck about them!

Teraj dobro, veruj u dobro, i teraj svoje

By: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Mon, 11 Jan 2010 23:10:55 +0000

Kada sam drugarima u Brčkom 70-tih rekao da ću se odseliti za Beograd zezali su me: “Leepo beelo mleeko…” (Nije mi baš bilo naročito smešno). Novi drugari u Beogradu su se takodje kreveljili: “Lijjepo bijjelo mlijjeko…” (ni to mi nije bilo smešno) Bio sam tada na početku puberteta, došao sam “zauvek”, i nije mi bilo teško da donesem odluku…

Ipak, i dan-danas se smrknem od ovakvih priča… Izgleda da neki ljudi nebi nikada saznali KO SU I ŠTA SU da nema onih drugih. Drugačijih. Tužno.

By: Pedya

Pedya — Mon, 11 Jan 2010 22:57:10 +0000

Da, sitnice obično život znače. Zato se i kaže da “slonovi ne ujedaju, već komarci”. Oni zagorčavaju život…